Kovačka radionica "Vekonj" (Foto: Bolja zemlja)

Bez alata nema ni zanata, a bez dobrog metala nema ni dobrog oranja.

Kako sada ide sezona za to posetili smo kovačku radionicu “Vekonji” i razgovarali sa stručnjacima.

U kovačkoj radionici “Vekonj” ovih dana imaju pune ruke posla i ne radi se samo o raonicima, novim daskama i remontu, već i  o tome da su ovde počeli da rade sa tehnologijom samooštrećeg sečiva.

Oni prave i remontuju doslovce sve što postoji i što se menja kao deo –  od raonika, pa sve do delova za gruber koji su u kotnaktu sa zemljom, ili motičica za frezu, sečiva za tarup, pa čak i sečiva za sečku kombajna.

Žolt Vekonj (Foto: Bolja zemlja)

– Obnavljamo stare raonike, a ako je istrošena oštrica onda dodajemo materijal i vučemo taj tvrd sloj na njega. I špic raonika možemo da popravimo – kaže Žolt Vekonj, a onda nam je objasnio i proceduru:

– Odsečemo i navarimo novi deo i izvučemo tvrd sloj preko njega. Fin sloj je jedna legura od raznih metala.

– Mi i od običnog raonika možemo da napravimo samooštreći raonik. Naoštrimo ga i samo na jedan deo dodamo leguru. Onda se tvrđi sloj slabije haba od mekog i tako se postiže samooštrenje. Taj fini prah koji stavljamo se nanosi indukcijom – objašnjava Vekonj.

Otkrio nam je i da neki imaju stav da prah treba nanositi gore, a neki da ga treba nanositi dole i da je on puno o tome čitao da bi došao do zaključka šta je bolje.

Takođe je objasnio da svaki plug mora da prođe proces termičke obrade a objasnio je i razloge:

-Ako se to ne uradi onda dolazi brzo do habanja i to nikako ne valja.

-Mi grejemo materijal na 850 do 950 stepeni Celzijusa i onda kalimo.

Na naše pitanje da li to radi vodom ili uljem Žolt Vekonj odgovara da to radi isključivo vodom:

-Kalimo vodom i posle opet grejemo na trista stepeni i malo opustimo materijal jer mu to daje bolju elastičnost.

Zahvaljujući toj operaciji materijal postaje čvrst i elastičan, ali ceo proces ima i jednu manu.

Zbog procesa kroz koji prolazi postaje manje otporan na koroziju, jer su i inače sve legure bora, pa i ona koji koriste u kovačkoj radnji “Vekonj” Boron 27 čelik, veoma neotporne na koroziju.

No, ako uzmemo u obzir da je u pitanju oruđe koje se stalno troši onda to i nije toliko važno.

O samom obnavljanju raonika Žolt Vekonj kaže sledeće:

– Mi odrađujemo oštricu i špic raonika, ali ako je gored kod šrafova mnogo istrošeno onda ne radimo jer nema gde da varimo i nema šta da drži materijal. Ako je gore, kod prvog šrafa manje od osam milimetara onda teško da možemo šta da uradim.

– Možemo da probamo da isečemo, da korigujemo, ali teško, baš teško – konstatuje on i potvrđuje nam da takav raonik može samo da se baci.

Na naše pitanje koliko dugo može da traje jedan takav samooštreći raonik kada ga u kovačkoj radionici “Vekonj” remontuju ili naprave novi i kakva su iskustva ljudi, Žolt nam je otkrio:

-Znate, to zavisi od toga kakva je zemlja, u idealnim uslovima od sedamdeset do sto jutara, ali ako je zemlja suva onda mnogo manje. Znači, nakon sedamdeset do sto jutara mora da se radi remont.

Dobra vest je da su ovde usvojili proceduru po kojoj zapravo i ne morate da menjate kompletne raonike da bi ste od njih napravili samooštreće. Dovoljno je samo da se zameni i zavari samo deo metala koji je potreban da bi nosio legirani čelik od dva sloja, a ostatak može da bude i stari.

Dakle, prahom se radi legiranje, ali deo čelika , ploča , može da se zavari elektrodom i da se tako obnovi stari raonik. Posle se, kada se formira oštica, radi samo prahom i tako od običnog raonika napravite samoštreći. U suštini, cela poenta je u uštedi koja se tako ostvaruje.

No, kada smo kod remonta raonika, sve više ljudi menjaja i kompletne daske, na starim plugovima.

U kovačkoj radionici “Vekonj” inače prave i daske i to uglavnom rešetkaste koje mogu da pašu na bilo koji plug.

Vekonj Kalman koji je  i done tehnologiju obrade oštrica iz Mađarske i napravio radionicu u Čantaviru je konstruisao i dasku , rešetkastu za plugove.

Njegova ideja za dasku je revolucionarna na mnogo načina, a više o tome šta je izmislio i koje su cene, kao i saveti koje daje poljoprivrednicima pogledajte u celoj reportaži na snimku ispod…