Dunja (Foto: Bolja zemlja)
- Reklama -
Slider

Svako ko planira novi zasad dunja mora da pogleda ovaj prilog.

Goran Stojković iz Beograda je na 3,6 hektara podigao ovaj zasad u okolini Malog Požarevca, a uz pomoć Staniše Debeljevića kao konsultanta.

Po čemu je ovaj zasad toliko specijalan? Zato što se čak četiri sorte dunja ne nalaze na BA29 podlozi, kako bi se očekivalo, nego na glogu. Taj glog služi kako bi zabio glogov kolac u srce erviniji. Bakteriozi koja je za svakog proizvođača dunja problem broj jedan.

Sve metode borbe protiv ervinije o kojima smo pričali i koje ljudi primenjuju su velika muka i borba.

Zamislite situaciju da možete slobodno da se opustite i da znate da ervinija neće jednostavno napasti dunju, to bi bilo sjajno, zar ne?

Staniša Debeljevič Dule Italijan

Staniša Debeljević tvrdi da dunja nikako, ali nikako, ne oboljeva od ervinije na podlozi gloga:

– Obilazio sam mnoge plantaže dunja širom sveta. Najstariji zasadi na podlozi gloga koje sam sreo su u Francuskoj u okolini Liona. Njih su zaradili Franjevci, pripadnici rimokatoličkog monaškog reda. Dunja kada je okalemljena na podlozi gloga je dugovečna. Imaju primerci koji su stari 120 do 150 godina.

– Podloga BA29 je razvijena u Engleskoj i proširila se po celom svetu. Njena loša karakteristika, na koju se žale svi rasadničari i plantažeri, je neotpornost na erviniju – objašnjava Debeljević. – Naučno je dokazano da na podlozi gloga ako je visine od metar i dvadeset, do metar i četrdeset nikada ne javlja ervinija.

– Glog je vrlo problematičan prve tri godine jer se teško prima – kaže Debeljević i time nas dovodi do poente.

Naši stari su dunju kalemili na glog i da tada nije postojao problem ervinije. Kada se prešlo na plantažni uzgoj nikome nije odgovarao slab prijem gloga, a i činjenica da je potrebno i do tri godine da se napravi podloga od gloga.

Navodno rešenje je nađemo u Ist Morningu u Engleskoj u vidu divlje dunje BA29 koja ima tu manu da bude veoma osetljiva na erviniju.

Staniša Debeljević ima predlog i rešenje. Sadnica gloga može da ima odličan prijem ako joj se posveti dodatna pažnja i ako se sadi u supstrat. Detaljno objašnjenje možete pogledati na snimku ispod.

Goran Stojković

– Ovo je bila parcela koja nije korišćena više od dvadeset godina. Mi smo to sve sredili – objašnjava Goran Stojković. – Što se tiče sadnje, rupe su bušene na 60 santimetara, dubine oko 70 do 80, a gustina sadnje je šest sa četiri.

Potom je objasnio koja supstanca je korišćena prilikom sadnje, što možete pogledati u prilogu.

– Možete i sami da pogledate Na parceli od tri hektara ima pet ili šest komada koje se nisu primile – kaže Goran. – Razlog nije sadnja, već je uticao zec jer je pregrizao sadnice i one su se osušile.

– Kada tako pogledamo, vidi se da je prijem bio sto posto, jer nije da se nisu neke primile, već ih je uništila divljač – zaključio je Uroš Davidović.

– Upravo tako. Prijem je bio sto posto – potvrdio je Goran.

Ako imate nameru da sadite dunju pogledajte prilog jer su ovi ljudi otkrili kompletan postupak koji treba da primenite…

Slider