Planiranje malih voćnjaka – sukcesivno dozrevanje

322
0
SHARE
Podizanje malih vocnjaka
Planiranje malih voćnjaka - sukcesivno dozrevanje Foto: www.stpaulsgarwood.com

Uz kuće su najčešće male obradive površine koje treba što intenzivnije koristiti

Prema iskustvu mnogobrojnih vlasnika površina pod voćnjakom uz kuću, ona ne treba biti veća od 1.500 m2 ako se radi o intenzivnijem voćnjaku.

To je površina sa koje se može proizvesti voće koje podmiruje godišnje potrebe celog domaćinstva.

Pre pristupa uređenju površine treba napraviti plan korišćenja zemljišta i odrediti mesto voćnjaka.

Voćnjak treba uvek locirati tik uz kuću iz dva razloga:

• što će se prskati pesticidima i

• što voćke kao dekorativno drveće lepo deluju uz kuću

Izbor vrsta voćaka

Pri izboru vrsta i njihovom učešću po broju stabala u voćnjaku nikad se ne treba oslanjati na tuđe mišljenje. Treba saslušati dobre savete stručnjaka, ali najvažnije su želje vlasnika i članova porodice. Po pravilu, najbolje je kad je zastupljeno više vrsta, jer je tada vlastiti voćnjak stalno izvorište svežeg voća.

Kod planiranja razmeštaja vrsti treba se držati principa da najniže voćke dolaze na najniži deo terena i sa južne strane, a najviše sa severne strane zato što se tako izbegava svako suvišno zasenjivanje.

Treba unapred misliti da se voćkama osigura što više svetla. Isto tako u jednom redu treba da se nalazi samo jedna vrsta. Ne mešati vrste. Ako je za red previše voćaka jedne vrste, tada u taj red planirati vrstu iz iste grupe (jabuka sa kruškom, šljiva sa višnjom i sl.).

Izbor sorte voca
Najveće dileme uvek izaziva izbor sorte

Najveće dileme uvek izaziva izbor sorte. Danas ima toliko sorti da se često pri izboru teško snalaze i stručnjaci.

 

Za orijentaciju trebalo bi uvažiti:

• da se kod svake vrste kroz zastupljenost sorti osigura kontinuitet prispeća plodova, posebno raznih sorti koje treba poređati po redosledu sazrevanja

• da se kroz literaturu upoznaju najvažnije osobine većine sorti

• da se ne uzimaju sorte koje sazrevaju u vreme godišnjeg odmora domaćinstva bez obzira koliko su kvalitetne

• da se zastupljenost sorti određuje na osnovu plana potrošnje u periodu kada ta sorta sazreva ako se radi o ranim sortama, a kod zimskih sorti kolike su potrebe za zimsku ishranu

• da se izbegavaju sorte previše osetljive na bolest

• da se plan o sortama, a i vrstama što više približi stvarnim željama prilikom planiranja i zbog toga treba napraviti više varijanti, a u svakoj varijanti uzeti u obzir vreme sazrevanja, broj voćaka i orijentacioni prinos po jednoj voćki

• da se kod vrste voćaka kod kojih je potrebno više sorti zbog međusobnog oprašivanja (da bi se omogućila oplodnja) predvide sorte koje su dobri oprašivači, a koje ujedno imaju i dobre osobine plodova.

• da se sorte po vremenu sazrevanja rasporede tako da se sa jednog kraja parcele počinje sa najranijim sortama i nastavlja dalje do najkasnijih, jer je to veoma važno zbog prskanja protiv bolesti i štetočina, ali će se tim postupkom ranije sorte pred berbu isključiti iz prskanja, a kasnije nastaviti sa potrebnim prskanjem.

Izvor: Redakcija