Pitomi kesten

1100
1305
SHARE

Bili su novogodišnji i božićni praznici. Na trpezi, kao neizbežan, našao se i kesten. Kuvan, pečen, u kolačima, zavisi kako ga ko voli.

Poreklo imena

Stručno ime kestena je Castanea sativa. Kesten se zove “hleb drvo” zbog nutritivne vrednosti ploda. On je zamenio hleb u njegovom odsustvu.

Ovo ime pominje se u Kastanu, gradu u Tesaliji (Grčkoj), poznatom u antičkim vremenima po kvalitetnom kestenu. Boja kestena je braon, kestenjasta, vodi poreklo od ploda kestena.

Poreklo kestena

Poreklom je iz Male Azije. Prvobitno je uzgajan u južnoj Evropi, na Balkanu i u okolnim regionima.

Zbog široke upotrebe drveta (za ishranu, drvenu konstrukciju, stolariju i kao ukrasno drveće), kesten su preneli sa uzgojem i u skoro sve delove zapadne Evrope. Početkom rimskog perioda uzgaja se u severne regione, a kasnije se uzgaja u manastirskim vrtovima.

Godine 1584. guverner Korzike, naredio je svim poljoprivrednim proizvođačima da sade četiri drveta godišnje. To su: kesten, maslina, smokva i dud. Ta uredba je trajala do kraja Genoese vladavine nad Korzikom, 1729. godine.

Šume kestena, kao prirodni šumski masiv, danas su najzastupljenije na Siciliji, tj, na Etni. Stabla su velikih razmera. Vekovima stari primerci (oko 85) mogu se naći u Velikoj Britaniji i širom centralne Evrope, zapadne i južne, u Grčkoj, Austriji, Turskoj, Portugaliji, Francuskoj, Mađarskoj, Italiji, Sloveniji, Slovačkoj, Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, a posebno na Korzici.

Kesten je spontana vrsta Mediterana. Nalazi se u Severnoj Africi, Alžiru, Maroku, Tunisu, južnoj Evropi, Iberijskom poluostrvu, u Grčkoj i Švajcarskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Albaniji i u Rumuniji. Takođe leži u Maloj Aziji, Turskoj i na Kavkazu, u Jermeniji, Gruziji, Azerbejdžanu. U Britaniju je unešen od strane Rimljana. Takođe se uzgaja u mnogim zemljama. U Francuskoj, šume kestena trenutno zauzimaju površinu veću od 5.000 kvadratnih kilometara ili oko 4% od francuskog šumskog područja.

Proizvodnja kestena opala je tokom poslednjih nekoliko vekova. Jedan od razloga je pojam “Hrana za siromašne”. Hleb od pšeničnog brašna narasta i mekan je za razliku od hleba od kestenovog brašna. Tako da je pšenica potisla kesten.

Značaj kestena

Kako se sam reprodukuje u mnogim zemljama ga zovu divlji kesten. Za razliku od divljeg kestena koji ima gorak ukus, pitomi kesten nema. Kesten je bio osnovna hrana u južnoj Evropi, Turskoj, jugozapadu i istoku Azije, vekovima zamenjujući žitarice, koje su rasle u mediteranskim planinskim područjima. Grčki vojnici su preživljavali hraneći se kestenjem prilikom povlačenja iz Male Azije. U nekim delovima Italije, kestenje se koristi kao zamena za hleb i krompir.

Kesten ima veliki ekonomski i industrijski značaj. Gajen je u davna vremena, ali posebno u poslednjih sto godina. Postoje arheološki dokazi da je kesten jedna od prvih namirnica koju je jeo čovek. Ubraja se u šumske, divlje vrste.

Ekonomski značaj uzgoja kestena biće mnogo veći kada se kesten bude tretirao kao voće, a ne kao šumska kultura. Plod kestena se koristi u prehrambenoj industriji kao sirovina, kao kuvan i pečen. Može se koristiti kao stočna hrana. Kesten je važna medonosna biljka, cveta početkom leta, a raste na nadmorskoj visini od 300 do 800 m.

Ekonomska vrednost i korist

Drvo kestena nalazi različitu primenu, počev od kolevki za bebe, pa do pogrebnih sanduka.

Svake godine, 11-ti novembar se slavi kao praznik kestena, nazivajući ga “Drvo hleba” i “Drvo života”. Toga dana se prikupljaju preostali kesteni, koji nisu pokupljeni.

Čaj pripremljen od suvog lišća kestena služi za lečenje velikog kašlja, za lečenje bolesti disajnih puteva, za reumatizam, bilo koji oblik dizenterije, u slučajevima krvarenja. Preporučuje se osobama koje osećaju fizičku slabost, imaju anemiju i nedostatak vitamina. Stimuliše apetit, a pogodan je za sportiste i one koji se bave napornim fizičkim aktivnostima, zbog visokog sadržaja energije. Sadrži mineralne soli, kao što su fosfor i magnezijum i značajne količine kalijuma. Toplotna vrednost kestena je visoka. Kilogram svežeg kestena ima 230 kalorija, dok suvi ima 350 kalorija. Sveži kesten sadrži 48-56% vode, 3% proteina, 45% ugljenih hidrata i male količine minerala. Suvi kesten sadrži 10% vode, 5% proteina, 3% masti, 80% ugljenih hidrata, 2 mg gvožđa, 52 mg kalcijuma, 90 mg fosfora, 19 mg natrijuma i kalijuma.

Osnovna funkcija kestena je proizvodnja ploda i drveta. Plodonošenje je na godišnjem nivou, dok proizvodnja drveta ima ciklus duži, koji počinje od 20-te godine za tanka debla i 60 do 80 godina, za debla koja će se koristiti u građevinarstvu, za nameštaj, brodogradnju, izgradnju železnice, poštu i telekomunikacije, kao i za ogrev. Drvo je dobrog kvaliteta, slično hrastovom.

Sekundarni proizvodi su listovi, cvetovi. Imaju primenu u farmaceutskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj i pčelarskoj industriji.

Stablo kestena štiti zemljište od erozije, smanjuje brzinu i snagu kretanja vode u zemljištu i ne dozvoljava veliko isparavanje. Apsorbuje buku, ograničava štetu nastalu od smoga. Važan je deo pejzaža. Podesan je i kao soliterna i u grupama vrsta. Koristi se i za aleje. Kod pažljivog orezivanja može da bude idealna živa ograda. Ima veći broj hortikulturnih formi.

Na kraju, stablo kestena je dom milijardi živih bića, raznih životinja, divljih ptica, mikroorganizama značajnih za biljke i zemljište, insekata, glodara i drugih.

 

Dipl. inž. šumarstva Žana Spaić