Pirinač – sve što do sada niste znali o njemu!

103
0
SHARE
Pirinac uzgoj
Sve što možda niste znali o pirinču

Pirinač se, kao pšenica i raž, prvenstveno upotrebljava za ishranu jer je lako svarljiva namirnica, odlično deluje na probavni trakt i ne izaziva teškoće u probavi.

Iako integralni pirinač sadrži više vlakana, vitamina E, fosfora i kalcijuma, i beli pirinač je dobar izvor vitamina B, gvožđa, fosfora i magnezijuma. Zrno sadrži oko 60 do70% ugljenih hidrata, oko 6 do 8 % belančevina, oko 2 % masti, oko 10 % celuloze i oko 6 % mineralnih materija.

Pirinač se može uspešno gajati i do 1.500 m nadmorske visine, pod uslovom da ima dovoljno vode za navodnjavanje. Od zrna se proizvodi skrob, puder, alkohol, ulje, margarin, vitamini, različiti hemijski i farmaceutski proizvodi.

Slama pirinča koristi se kao stelja, ali ima veliku vrednost i u proizvodnji finog papira, za proizvodnju šešira, torbica, obuće i nameštaja.

Pirinac je
Pirinač – jednogodišnja biljka iz familije Poacea

Pirinač (riža ili oriz) je jednogodišnja biljka iz familije Poacea, koji predstavlja jednu od najstarijih kulturnih biljaka, poreklom iz tropskih i suptropskih predela Afrike i južne i jugoistočne Azije. Postoje dve vrste, sa mnoštvom sorti, ali sve zahtevaju toplotu i zemljište potpuno zasićeno vlagom. Služi kao glavna hrana narodima Azije, a troši se dosta i u drugim regionima sveta. Pirinač se upotrebljava i za proizvodnju alkoholnih pića u kozmetici i narodnoj medicini (pirinčana voda).

Agroekološki uslovi za gajenje pirinča

  • Temperatura

Pirinač može uspevati u područjima gde tokom vegetacije srednja dnevna temperatura ne pada ispod 20°C.

Počinje klijati kada se temperatura podigne iznad 10°C, klija na 30°C, a ne podnosi temperature ispod 0 °C. Povoljne temperature za rast i razvoj kreću se u granicama od 25 do 35 °C.

  • Svetlost

Pirinač je biljka kratkoga dana i najbolje uspeva u uslovima sa 12 sati dnevnog osvetljenja. Najbolje uspeva u uslovima s većim brojem sunčanih dana.

  • Voda

Može uspevati samo uz navodnjavanje jer od nicanja do pred žetvu mora biti osiguran određeni nivo vode. Brdski pirinač (Oryza montana) uspeva bez navodnjavanja u krajevima s preko 1 000 mm padavina tokom godine. Voda mora biti čista, ne hladnija od 12 °C i ne više od 1,8 % koncentracije soli. Najbolja je voda iz reka, ali se koristi i voda iz jezera i bunara. Potrebna količina vode kreće se oko 20 000 do 30 000 m3/ha.

  • Zemljište

Može uspevati na različitim vrstama zemljišta, zemljište se najčešće nalazi u blizini reka, što omogućava bolje i jeftinije navodnjavanje. Zemljište za uzgoj pirinča ne sme biti jače propusno za vodu i mora biti dovoljno ravno, bez nagiba.

Agrotehnoloski uslovi za uzgoj pirinča
Agrotehnološki uslovi za uzgoj pirinča

Agrotehnika za proizvodnju pirinča

  • Plodored

Pirinač se može uzgajati u monokulturi, ali i u plodoredu. S pirinčem bi se trebalo smenjivati predkulture koje mogu uspevati posle pirinča i popravljati plodnost. Dobre predkulture su lucerka, detelinsko-travne smese, okopavine, neke povrtarske kulture i zrnaste mahunarke.

  • Obrada zemljišta

Ako pirinču prethode rane predkulture, tada se, odmah nakon skidanja tih predkultura pliće ore (na 20 cm dubine). U letnjem periodu vrši se letnje oranje, na oko 20 cm dubine i u početku jeseni duboko jesenje oranje (na 30 do35 cm dubine). Posle kasnijih predkultura moguće je provesti pliće oranje i duboko jesenje oranje, a iza kasnih predkultura duboko jesenje oranje. U proleće bi trebalo izvršiti pripremu zemljišta za setvu tanjiranjem i setvospremačem ili, ako je zemljište u dobrom stanju, samo setvospremanje.

  • Đubrenje

U đubrenju najviše se koriste mineralna đubriva, prvenstveno kompleksna hraniva s povoljnim odnosom azota, fosfora i kalijuma.

Za ostvarenje visokih prinosa (preko 5 000 kg/ha) trebalo bi dati oko 130 kg/ha azota, 100 do 120 kg/ha fosfora i oko 100 kg/ha kalijuma. Zbog specifičnih uslova (navodnjavanje) u kojima se gaji pirinač, svu količinu fosfornih i kalijumovih đubriva trebalo bi dodati pred pripremu za setvu, a ostatak azotne prihrane tokom vegetacije.

  • Setva

Preporučuje se pre setve seme pirinča izložiti suncu i provetriti ga. Vreme setve pirinča zavisi od toga u kom se području uzgaja.

Pirinač se može sejati ručno u vodu, ili sejačicom u normalno pripremljeno zemljište i proizvodnjom presadnica i njihovim presađivanjem.

Za ručnu setvu u vodu, seme bi trebalo prvo potpoiti najmanje šest sati, kako bi seme upilo vodu i odmah potonulo. Pre setve voda se zamuti, pa se tek onda seje. Nivo vode iznosi 3 do 5 cm. Za ručnu setvu treba oko 180 kg/ha semena.

Setva sejačicom može se izvesti 15 dana ranije nego ručna setva. Razmak između redova iznosi oko 15 cm, a gustina sklopa oko 600 klijavih zrna na 1 m2. Dubina setve iznosi 1 do 2 cm, a potrebno je oko 160 kg/ha semena.

  • Žetva

Pirinač se se žanje u punoj zrelosti. Raniji sortiment dozreva početkom maja, a kasniji u drugoj polovici maja. Kada se zemljište dovoljno prosuši, nakon ispuštanja vode, obavlja se žetva ručno ili kombajnima. Ako zrno ima više od 14 % vlage treba ga sušiti. Pirinač može dati vrlo visoke prinise, čak više od 10 000 kg/ha.

Izvor: Redakcija portala Bolja zemlja