Pavlovo drvo – veličanstvena genijalnost prirode na delu

180
0
SHARE

Pavlovo drvo poznato je kao najbrže rastuće drvo na svetu. Višestruke koristi koje čovek i životna sredina mogu da imaju od njega impresioniraju možda još i više od njegovog neverovatno brzog rasta. Bilo da želite ukras za dvorište, okrepljujuću hladovinu, medonosne cvetove ili pak tražite ideje za inovativni poslovni projekat ili oplemenjivanje životne sredine i rešavanje ekoloških problema, pavlovo drvo je neiscrpna inspiracija i izbor sa kojim ne može da se pogreši.

Foto: Pixabay

Nazivi i tradicija

Latinski naziv pavlovog drveta je Paulownia, a na našem podneblju poznato je i kao caričino drvo, jer je ime dobilo po ruskoj princezi Ani Pavlovnoj, ćerki cara Pavla I Petrovića. U Kini se ovo drvo naziva zmajevo drvo, a u Japanu drvo kiri.

Na istoku, pavlovo drvo se tradicionalno sadilo po rođenju ženskog deteta, da bi se prilikom udaje seklo, a od njega se pravio miraz od svadbene spreme, pa do nameštaja za pokućstvo. Osim toga, sadilo se često i u blizini kuće, zato što se verovalo da na njega sleće ptica feniks koja donosi sreću.

Industrijska primena

U industriji, pavlovo drvo se upotrebljava za izradu nameštaja, građevinskih konstrukcija, igračaka, pokućstva… Zbog svojih vodooptpornih karakteristika posebnu primenu ima u brodogradnji i u proizvodnji drvenih muzičkih instrumenata.

Njegova tačka paljenja viša je od prosečne, pa je posebno pogodno za upotrebu u građevinarstvu. Od ovog drveta proizvodi se izuzetno kvalitetna silaža koja se koristi kao ishrana za preživare, a uzgaja se i kao sirovina za proizvodnju biogoriva.

Koristi se i kao drvo za ogrev – ima veću kalorijsku vrednost od mrkog uglja, a ostavlja manje pepela od bagremogog drveta. Sedam godina posle sadnje, jedno stablo pavlovog drveta donosi u proseku oko jedan kubik drva.

Medonosno i dekorativno

Osim za industrijsku upotrebu, jedna od mnogobrojnih vrsti pavlovog drveta (Paulownia tomentosa) uzgaja se i kao medonosna biljka. Ona cveta obilno, cvetovi su bogati nektarom, a med dobijen od njih je izuzetno kvalitetan, u klasi bagremovog meda. Brzi rast, veliki listovi od oko 70 cm u prečniku i predivna krošnja koja je u periodu cvetanja prekrivena divnim ljubičastim cvetovima, čine ovo drvo izuzetno pogodnim za parkove, vrtove i okućnice. Njegov koren ide u dubinu i do 16 m, pa je bezbedno za sadnju u blizini kuće jer ne ugrožava njene temelje.

Ekološki potencijal

Sposobnost neverovatno brzog rasta čini ovo drvo odličnim rešenjem za pošumljavanje i ozelenjavanje površina, izgradnju zaštitnih pojaseva protiv vetra i sprečavanje erozija zemljišta na ugroženim područjima. Njegov ubrzani metabolizam čini ga pravom malom „fabrikom” kiseonika. Ako je verovati izreci da veliki problemi imaju najčešće jednostavna rešenja, može se naslutiti da će izuzetan potencijal ovog drvenastog čuda tek biti u potpunosti prepoznat u vremenu koje dolazi.

Slepi putnik za Ameriku

Zbog svog karakterističnog svojstva, semenske čaure pavlovog drveta su se u 19. veku koristile umesto stiropora za pakovanje skupocenih tanjira od porcelana, koji su se prenosili preko Tihog okeana. Na taj način mala semena ovog drveta stigla su i na američko tlo, gde su se prilagodila i počela da rastu. Danas u Americi postoji veliki broj plantaža pavlovog drveta. Po svojim svojstvima može da se koristi kao alternativa zapadnog crvenog kedra, balše, marantija i američke lipe. Najveći svetski proizvođač ovog drveta je Kina, a u današnje vreme sve veći broj plantaža niče i po celoj teritoriji Evrope. Od nedavno plantaže sa ovim drvetom se nalaze i kod nas.

Pogledajte i: Paulovnija – drvo koje raste najbrže na svetu