Jeftine protivgradne mreže
Nov način postavljanja protivgradnih mreža, a uz to i jeftinije

Svesni smo da je štetan uticaj klimatskih faktora neophodno svesti na najmanju moguću meru. A kako bi se štete eliminisale (prvenstveno od grada), današnja proizvodnja voća je nezamisliva bez postavljanja protivgradnih mreža.

Protivgradne mreže daju pouzdanost i daju bolji kvalitet ploda. Međutim, glavno pitanje je pitanje para – koliko postavljanje protivgradne mreže košta i da li to može naš običan poljoprivrednik da priušti, pogotovo malinari ili kupinari.

Recimo da smo optimisti i da problem niske otkupne cene ne može da traje doveka, kao i da će to što narod već krči voćnjake opet dovesti do rasta cene u nekom momentu, onda ova tema i te kako ima smisla.

Za sada, ljudi koji se bave voćarstvom profesionalno i od toga žive naravno da moraju da imaju protivgradne mreže, ali para za to nemaju. Možda je upravo patent gospodina Milana Maksimovića, pronalazača iz okoline Bajine bašte, pravo rešenje za voćare.

 

U pitanju je nov, jeftiniji način postavljanja protivgradnih mreža, a za koji je Maksimović podneo zahtev Zavodu za patente i patentiranje je u toku.

,,Mislim da nema ni jedan razlog da ovo ne bude zaštićeno kao patent, s obzirom da je totalno jedan nov način postavljanja protivgradne mreže.“ – istakao je Maksimović gostujući u emisiji Bolja zemlja.

Šta je prednost protivgradne mreže postavljene ovako?

Dosadašnji nosači protivgradne mreže postavljani su horizontalno ili su rađene pod određenim oštrim uglovima. Događalo se da kada se mreža postavi horizontalno, ravno da se nakupi velika količina leda. Bez prateće opreme (koja je užasno skupa), tako postavljena mreža na određenoj težini ispusti led koji se nakupio, te dolazi do cepanja mreže.

Međutim, patenterani lučni nosač gospodina Maksimovića omogućava da mreža bude zategnuta, (formirana u jedan luk) – pa kada grad pada na mrežu on se odbija i spada pored mreže, istog trenutka, bez zadržavanja.

Ovaj luk (na slici desno) se postavlja na već postojeće stubove. Luk je napravljen od elastičnog creva. Vertikalno ide jedan nosač i žice sa strane koje pridržavaju mrežu.
Jeftino postavljanje protivgradnih mreža
Nov način postavljanja protivgradne mreže, S leve strane voditelj emisije Bolja zemlja Uroš Davidović, a sa desne pronalazač Milan Maksimović

Šta je sada tu poenta?

Poenta je da je ovo crevo elastično, pa kada led padne, udari ono apsorbuje deo udara. Takođe, drvo je elastično i ono apsorbuje deo udara. S druge, žica služi samo da je formira mrežu i da je tako drži.

Da li je ova protivgradna mreža isprobana i da li radi?

,, Ja sam ovu mrežu postavio u svom malinjaku pre tri godine. Moram da priznam bila je mala količina leda, ali je fenomenalno funkcionisalo. Ja sam to testirao. Nakupio sam jednu količinu kamenja i onda sam to bacao. To je padalo na mrežu, odbijalo se i išao sam namerno na veće težine s obzirom da grad ima i tu kinetičku energiju.“ – objasnio je Maksimović. Takođe, problema kada je su u pitanju udari jačeg vetra nije bilo.

Luk se kači na postojeće stubove kod jagodičastog i bobičastog voća ili eventualno ako je neka druga kultura u pitanju, koja nema stubova, postave se stubovi na određenoj udaljenosti.

Koja visina treba da bude?

U svom voćnjaku Maksimović je koristio visinu osnovnog luka od metar i 95 centimetara, mada okvirno može da bude i oko 2 metra.

Kada je mreža u pitanju, ona je širine dva metra, tako da sa ovim lukom ona dobija zaštitu gledano vertikalno metar i 75 centimetara.

Koliko sve ovo košta?

Po nekoj sadašnjoj računici gospodina Maksimovića postavka sa celom opremom košta između 4.500 evra i 5.000 evra po hektaru.

,,Kada je u pitanju ova protivgradna mreža, vrlo lako i jednostavno se montira. Znači na početku reda određenog, ona se uveže u čvor razvuče se preko lukova. Takođe, veže se sa jedne strane, zategne se na drugo strani reda, i veže se za drugu stranu žice. Uz to vrlo laka je i demontaža.” – kazao je Maksimović.

Izvor: https://www.youtube.com/watch?v=5d76MOsLMa4