foto: M. Stojanović
foto: M. Stojanović
- Reklama -

Polako se privode kraju poslovi oko siliranja i skladištenja silaže. Obično je to jama, pokriveni prostor ili na otvorenom. Vreme koje mora da protekne od siliranja do otvaranja je otprilike 40 do 45 dana, kako bi silirana masa „prevrela“ i bila spremna za ishranu krupne stoke.

U toku zime ne dolazi do kvara silaže, tokom hladih dana, silaža ostaje sveža i ukusna, ne menjajući svoju boju. Međutim, kada dođe proleće i topliji dani, to vrlo često zna da bude problem, naročito ako se radi o velikoj količini silaže. Tada karakteristična zelena boja prelazi u žutu, ponekad crvenkastu i braon na pojedinim mestima, što može biti izuzetno opasno za stoku, pogotovo za muzne krave.

Ishrana muznih krava takvom silažom negativno se odrazila na kvalitet mleka, nađene su neke supstance u većim količinama nego što bi to inače trebalo da bude.

Šta je rešenje?

Dugo su poljoprivrednici tražili rešenje kako da pripreme silažu na adekvatan način, da mogu da je koriste za ishranu goveda tokom cele godine, a da pritom ne gubi boju, miris, ukus i kvalitet. Od raznih ideja, korišćenje malih količina vode, uree, stočne soli, raznih mikrobioloških preparata, absorbenata mikotoksina. Sve te stvari su davale delimično dobre rezultate, naravno dok se silaža ne otpakuje i ne krenu topliji dani.

Problem je u tome što je silaža konstantno otvorena, izložena vazduhu i bakterijama koje stvaraju buđ, tu naravno nastaju problemi i to je nemoguće izbegnuti pri takvom načinu rada.

Jedino rešenje u vezi toga je da se silaža ne izlaže vazduhu, bude zapakovana i hermetički zatvorena. To je moguće naravno samo primenom savremene mehanizacije. Ono što vam nije potrebno je skladišni prostor, ovako spakovane vreće silaže možete odložiti bilo gde!

Sa napredovanjem tehnologije i mehanizacije, silaža se pakuje pvc providnom folijom, na način na koji se to može raditi sa tek pokošenom detelinom ili senažom. Jedina stvar po kojoj se razlikuju ova dva principa pakovanja jeste da je silaži za razliku od lucerke potreban omotač, odnosno nešto što neće dozvoliti da se spakovana masa rasturi.

foto: M. Stojanović
foto: M. Stojanović

To se radi sa tankim kanapom koji je obavija masu nalik na mrežu i ne dozvoljava rasturanje bale. Ovde konkretno imamo slučaj da jedna velika farma na jugozapadu Srbije odlaže bale na parceli koje će kasnije kada im budu potrebne transportovati do farme i krenuti sa ishranom.

Na ovaj način je silaža hermetički zatvorena, bez prisustva vazduha i stvaranja buđi, tako da su gubici svedeni na minimun ili možemo slobodno reći da ih nema. Tek otvorena bala u bilo kojem delu godine bez obzira na temperaturu daje silažu kao da je tek došla iz njive.

 

M.S.