Foto: Pixabay
- Reklama -

Nisu džaba stari Egipćani zabranjivali da se gliste odnose sa obradivih površina u blizini reke Nil, niti je Aristotel  pogrešio kada je isticao značaj glista i nazivao ih “crevima zemljišta”. Kažu da ih je egipatska kraljica Kleopatra proglasila svetim, kao i da je veliki naučnik i biologČarls Darvin izučavao njihovu ulogu više od 40 godina.

Foto: Farma Lubrikum Radovanović

Njihov značaj u poljoprivredi potvrdio nam je i Svetozar Radovanović sa farme “Lumbrikum Radovanović” iz Smederevske Palanke, koji se već 40 godina bavi uzgojom kalifornijskih glista.

“Hraneći se stajnjakom gliste ga delimično razlažu i najveći deo izbacuju u vidu humusa i daju  nam proizvod koji je vrhunski, neprevaziđen. Dobiti humus glistenjak to je božiji dar, mi u prirodi nemamo ništa bolje. To vam je jedno organsko đubrivo, potpuno razloženo, kojim ne možete da predozirate biljku i može se koristiti za sve oblasti u poljoprivredi – od ratarstva do voćarstva. Humus glistenjak zapravo zovu “doping za biljke”, jer je to zapravo fenomenalan koktel sa 30 minerala, potpuno slobodnih, a bakterijski sastav mu je fenomenalan”, ističe za Bolju zemlju Radovanović koji je krenuo da uzgaja gliste iz znatiželje, a sada mu je to posao.

Svetozar nam objašnjava da je prednost kalifornijskih glista to što žive na malom prostoru, na dubini od 20 santimetara, blizu su jedna druge i to prisustvo izaziva brzo parenje i veće razmnožavanje, a kako dodaje, dostižu polnu zrelost već sa 90 dana kada kreće vreme parenja.

“Uzgoj glista i proizvodnja humusa glistenjaka ne zahteva neku posebnu i skupu opremu, dovoljno vam je neko otvoreno polje. Ako želite da ih gajite u zatvorenom prostoru, onda morate da im obezbedite uslove koji su isti poput onih koje bi imali na otvorenom prostoru. Važno je samo da ih ne gajite na polju blizu auto-puteva, pruge, nekog industrijskog kompleksa jer glistama smetaju vibracije. Sezona uzgoja kreće u proleće pa sve do jeseni, a idealna temperatura u leglu treba biti oko 20 stepeni, pa je zadatak uzgajivača da je održi kako bi gliste imale najbolje uslove za život. Voda im je takođe bitna, pa se preporučuje važnost između 80 i 90 odsto”, ističe naš sagovornik koji dodaje da jedno leglo može dati i negde oko 500, 600 litara glistenjaka godišnje  i to vrlo kvalitetnog.

Hranu obavezno usitniti

Ako želite da gajite gliste, kada odaberete mesto na polju, onda vam je važno da ga ogradite. Možete da koristite drvo, cigle, plastiku, beton, samo je važno da se zaštite od predatora, a među njima su ptice, krtice.

U svetu proizvodnja glista predstavlja vrlo unosan posao, najrasprostranjenija je u Sjedinjenim Američkim Državama, a tu su i Japan, Kanada, dok su u Evropi to Italijani. Naš sagovornik napominje da se od uzgoja glista ne možete obogatiti, ali možete itekako pristojno živeti.

“Savetuje se da ih leti malo zasenčite i zaštitite od jakog sunca, a hrane se biomasom – pre svega stajnjak, najčešće od goveda, ovca, konja, ali se  recimo ne mogu hraniti listom od oraha, četinara”, navodi Radovanović i dodaje da gliste nemaju zube, pa se hrana mora usitniti.

Glistenjak ne zahteva veliko angažovanje uzgajivača glista, ali je zato neophodno da se obezbede najoptimalniji uslovi za njihov razvoj, govori naš sagovornik.

Foto: Farma Lubrikum Radovanović

Počev od toga da u podlozi ne bi trebalo da bude velikih grudvi zemljišta, visoka vlažnost mora biti do 80 odsto, a važna je i dobra provetrenost.

Virusi i bakterije ne napadaju gliste

Svetozar pojašnjava da virusi i bakterije ne napadaju gliste i da one umiru jedino usled starosti ili ako ih neko pojede.

“Prirodni neprijatelji glista su ptice i krtice. Kada osete vibraciju dok krtica kopa zemlju, gliste odmah izlaze na površinu kako bi se zaštitile. Ipak, najveći neprijatelj je čovek, nepažnja prilikom proizvodnje, ali i raznim pesticidima i insekticidima može da umrtvi zemljište i gliste”, naglašava vlasnik farme iz Smederevske Palanke.

On na kraju ističe da u Srbiji postoji svest o tome koliko je važan humus glistenjak i gliste koje ga “proizvode”, i da veruje da ćemo se u budućnosti vratiti upravo ovakvim organskim đubrivima.