Opstanak maline
Opstanak maline?
- Reklama -

Niska otkupna cena maline

Nedavno smo pisali o propasti maline, niskim cenama u otkupu i želji da se naša malina plasira na svetsko tržište.
Uvek kada se nešto proizvodi, bilo da je poljoprivreda ili neka druga grana privrede, moramo biti tržišno orijentisani i da se prilagođavamo tržištu i zahtevima ponude i potražnje, koji igraju odlučujuću ulogu.
U početku je proizvodnja maline bila unosan posao, država je dotirala proizvodnju i godinama se dobro zarađivalo.

Kapitalizam
kapitalizam

Međutim, surovi kapitalizam uvek pokaže svoje zube i uvek udara tamo gde najviše boli, a to je po džepu.

Normalno je da ćemo, ukoliko vidimo da na malini se dobro zarađuje, i mi poželeti da je gajimo.
Slušajući druge i posmatrajući kako iz godine u godinu raste potražnja, kreće se u zasnivanje novih zasada, ali tu upadamo u klopku koju nesvesno sami pravimo.

Masovna proizvodnja dovodi do povećanja ponude, dok tražnja vremenom ostaje ista ili se čak i smanjuje.

U biologiji nema odloženog momenta, svađa i pomirenja pa se biljka ponaša kao žena.
Ako je ne čuvate i ne negujete ona će otići drugom!

Tako je i sa malinom, ukoliko joj ne pružite pažnju i zaštitu u datom trenutku, ona podbacuje u rodu ili daje nekvalitetan rod.

Malina je osetljiva biljka, traži negu i zaštitu, jer iz prethodnih tekstova koje možete da pronađete, videćete da se javljaju nove štetočine i bolesti, koji poskupljuju proizvodnju.

Troškovi proizvodnje maline rastu, svake godine sve više proizvođača nudi isti proizvod, država prestaje da pomaže, a najveća opasnost stiže iz drugih zemalja koje takođe kreću u ozbiljnu proizvodnju.

Stiže malina iz Poljske, Mađarske, Hrvatske pa čak i Maroka, koja i po ukusu i po kvalitetu ne zaostaje, ni najmanje, za našom.

Sve ovo nas dovodi u situaciju drastičnog pada cena malina, dok cene goriva i drugog repro materijala rastu, pa malinu iz Srbije više niko neće. Zapravo hoće, ali po ceni koja ne zadovoljava proizvođače.

Malina je samo jedan primer onoga što se događa na svetskom tržištu berze poljoprivrednih proizvoda.

Pri tome, klimatske promene drastično utiču na pad potencijala rodnosti u nekim zemljama, dok se u drugim dešava upravo suprotono, favorizuju se napredak i razvoj.

Što se Srbije tiče, stručnjaci su procenili da je ovogodišnji rod maline odličan i pored suše.

Malina je stigla na branje i pre no što to po kalendaru zrenja biva, pa je odskočila u ceni na malo. Međutim, kao što ste mogli da vidite iz prethodnih redova, imamo veliku konkurenciju kako kod nas samih tako i kod proizvođača iz drugih zemalja. Sve ovo moramo da imamo u vidu naročito ukoliko smo u dilemi, saditi malinu ili ne.

Tekst priredio: dipl. inz Goran Veljikovic