Oni što će sejati KASNIJE pšenicu, nek NE BRINU!

0
usevi
Novembarska setva ići će brzo, ne očekuju se problemi, foto J. El Omari
- Reklama -

Dok su neki već zasejali pšenicu, neki kao na iglama čekaju prve kiše i tako probijaju optimalni rok. Ipak, stručnjak za ratarstvo PSSS Šabac Darko Simić, kaže za portal Bolje zemlje, nek’ ratari ne brinu, kasnija setva neće doneti probleme.

„Pomeranje setve pšenice neće se nešto značajno odraziti na prinose. Pomeranje setve znači samo pomeranje same biljke za ulazak u zimu. Očekuju se padavine već krajem oktobra i tokom novembra, tako da će ta setva ići jako brzo, u to sam ubeđen. Tako da neće biti nekih problema i nek se ne plaše ratari“, kaže Simić.

Važno je kada biljka ulazi u vegetacione faze

Prve kiše očekujemo od narednog utorka. Republički hidrometeorološki zavod najavljuje novembar sa temperaturama iznad višegodišnjeg proseka, dok će količina padavina biti u proseku, pa čak i nešto niža. Srednja minimalna temperatura kretaće se oko pet stepeni. Kažu, da novembarska setva donosi manje prinose, ali Simić upozorava da je promena klime donela i pomeranje agrorokova.

„Obzirom da se pomerila klima, dešava se i da se pomera sama setva. Tu se sad biraju sortimenti koji su genetski rađeni, ali oni prosto nisu otporni na izmrzavanje i sušu ali su tolerantniji. Neće to značajno poremetiti (prinose)“, kaže stručnjak i dodaje da su više važni periodi kada biljka prolazi kroz vegetacione faze i da ne moraju stahovati ni oni koji su već obavili setvu pšenice.

„Tačno se zna, kada biljka prolazi kroz vegetacione faze. Ako se (tada) dese ekscesi onda se zna kako se ‘računa’. Ova početna faza može samo da se odrazi na nespremnost ulaska biljke u zimu i eventualna izmrzavanja, ali kasnije to bokorenje i ukorenjavanje može biti jako dobro i potisne ovaj sušni period, za onog ko je već zasejao pšenicu. Biljka radi sve do pet stepeni, ispod pet stepeni ona već staje, ako se dese minusi, onda se dešava pomenuta nespremnost ulaska biljke u zimu“.

Birajte seme ranijeg sortimenta

Struka kaže da biljke iz kasnijih rokova formiraju niže stablo s manjom lisnom masom, pa im je kapacitet za fotosintezu manji. One biljke koje nisu formirale čvor bokoranja teže će podneti niske temperature, a na one koje su u fazi bokorenja ili klijanja, niske temperature se neće odraziti negativno. S druge strane, ranije preporuke da se poveća količina semena pri kasnijoj setvi nije pogodna ukoliko se najavljuje blaga zima. Simić naglašava da je potrebno samo koristiti pšenicu ranijeg sortimenta i domaće proizvodnje.

„Neka ranije sortimente biraju oni koji seju u novembru i nema lošeg semena (iz bilo kojih semenskih kuća), od 260 dana od nicanja, a ne od setve do skidanja. Ratari mogu da seju bilo šta, neko će ranije skinuti, neko kasnije. Temperatura u proleće će da diktira. Prošle godine na našem terenu najbolje su se pokazale domaće sorte. Mada realno, više je u pitanju priprema zemlje, nego samo seme.“

Prinos zavisi od tipa zemljišta

Na kraju, bilo miholjsko leto ili ‘sneg do kuka oko Svetog Luke’, za prinos pšenice presudan je kvalitet zemljišta.

„Priprema zemlje, zavisi od padavina i tipa zemljišta, nije isto černozem, pseudoglej ili aluvijalna površina. Ako je lakše zemljište, može da se seje dublje, ako je teže onda pliće, jer biljci treba više snage i energije da krene gore. Kvalitet zemlje više nego samo seme utiče na prinose, zaključuje Simić.

 

J.E.