Visnja 2018
Odzvonilo i srpskoj višnji Foto: preuzeto iz arhive BZ

Slušajući tužne priče prevarenih poljoprivrednika ne možemo a da se ne setimo čuvene kletve „ Dabogda imao pa nemao!”.

Do nedavno, višnja se slabije gajila u Srbiji. Oni koji su tada videli šansu, lepo su zarađivali i živeli. Višnja dobro rađa, daje kvalitetne plodove, i ukoliko se koriste tresači za berbu lako se i bere. Što se tiče bolesti, višnju treba štiti od rupičavosti lista i po nekog insekta.

Otkup visnje
Otkup višnje Foto: Kragujevacinfo

Šta se dešava kada dođe vreme za otkup višnje?

Kada dođe vreme za otkup višnje ljudi se otimaju za nju, cena je dobra, pa seljak nakrivi kapu i broji pare koje je zaradio na višnji.

Priča više nego nerealna, ali zaista moguća i to u Srbiji. Ali na žalost, to je samo istorija i prošlo vreme.
Već nekoliko godina unazad, a naročito nakon donesene uredbe o otkupu i o tome ko danas sme i može da vrši otkup ova priča je više nego nerealna. O tome smo već pisali u tekstu o propasti trešnje, međutim ista priča se dešava i sa višnjom.

Za drugu klasu višnje koja ide u preradu, otkupljivači plaćaju 35 dinara za kilogram, dok se za prvu klasu dobija 60 dinara po kilogramu

Visnja 2018
Višnja 2018 Foto: arhiva iz emisije BZ

 

Da li je cena od 35 dinara za kilogram višnje veštački izazvana, pitamo otkupljivače tj. prerađivače voća? Njih nema puno u Srbiji i lako se mogu dogovoriti sa kojom cenom da nastupe.
U litar soka ide oko pola litre vode, malo soka od jabuke i možda pola litre soka od višnje, u najboljem slučaju. Arome i boje, šećer i još malo hemije i eto soka od višnje koji ne možete naći ispod minimum 100 dinara za litar vocnog soka!?
E sada, jeste da prerada voća košta, treba platiti radnike, amabalažu, struju, vodu, poreze i doprinose, ali na 1000 litara proizvedenog soka koliko je zaista ušlo kilograma višnje?
Rusi su bili naši najveći kupci višanja. Sada se moraju obraćati direktno hladnjačarima. I Ruse generalno u ovoj priči baš briga. Dobiće kvalitet kao i uvek do sada po ceni koja će ih zadovoljiti.

Otkup visnje 2018
Otkup višnje Foto: pirotplus online

Proizvođači opet nemaju kud. Ili da prodaju po ponuđenoj ceni ili da višnju bace.

Greota je bacati hranu, pa će je svakako prodati, pa koliko zarade.

Vlasnici hladnjača koji su uspeli da ispoštuju zakon, imaju troškove plata zaposlenih – jer rade kao mini fabrike. Zakon zahteva da imaju inženjera, laboratoriju i sortirnicu, kao i određeno osvetljenje. Tu je i komercijala, dakle bar 10-ak ljudi na plati.

Treba zaraditi za to, i plus ostalo. Dakle, sve po redu prema Zakonu kako je i u drugim zemljama EU kojoj se nadamo.

Međutim, da li smo se malo zaneli? Države članice EU su potpuno uređene, poštuju red i zakon, a o prihodima ne bih ovom prilikom. Pa gde smo mi u ovoj celoj priči?

Tamo je farmerpoljoprivrednik gospodin čovek. Jeste da kukakju i oni i to je prosto u prirodi svakog farmera, ali generalno ne živi se loše.

Kod nas sve naopako, pokušavamo da se menjamo, da izgradimo nove sisteme po uzoru na strane, menjamo sve, od školstva pa do zdravstva, ali još puno vremena treba da prođe ne bi li iz polurazvijenih otišli u razvijene države, kada bi sve to imalo smisla.
Ove sezone igranka sa niskim cenama počela sa trešnjom, sada je na redu višnja ali, na žalost, krenuće i sa ostalim voćem jer za sve ostaje ista priča. Nova uredba, nove niske cene i nove nedaće.

Jedini koji će se obradovati su samo oni manji koji imaju svoje tezge na nekoj od gradskih pijaca, i oni će moći da nakrive kapu kao oni sa početka ovog teksta.
Ostalima preti, krčenje zasada i prelaz na nešto drugo, ukoliko uopšte izbora imaju, dok se nameće samo jedno pitanje.

Hoćemo li jesti domaću višnju i drugo voće iz Srbije ili ćemo i njega početi da uvozimo?

Tekst priredio: dipl. inz. Goran Veljkovic