foto: M. Stojanović, održavanje voćnjaka bez ijednog korova
foto: M. Stojanović, održavanje voćnjaka bez ijednog korova
- Reklama -

Ne obazirajući se na to, što je situacija takva kakva jeste, svaki proizvodjač treba da povede računa o voćnjaku, pogotovo nakon duge i ne tako prijatne sezone!

Kako se u narodu kaže, s ljubavlju li prirodi odeš – trostruko ti ona vraća! Sve je više ovakvih primera, gde proizvođači u svom voćnjaku imaju čime da se pohvale, bez ijednog korova, sa u potpunosti uklonjenim mumificiranim plodovima i biljnim ostacima, kao potencijalnim izvorom zaraze.

Ovakav rezultat se može postići bez mnogo muke i utroška velikih novčanih sredstava na pesticide. Dobra organizacija i česta površinska, odnosno dopunska obrada zemljišta obezbediće savršeno stanje u voćnjaku.

Ono što bi takođe trebalo uraditi, odmah nakon pada temperature i zahlađenja, jeste krečenje stabala i kompletna zaštita i pripremanje voćnjaka za sledeću sezonu.

Problem prisustva korova se generalno ne shvata ozbiljno, bez obzira na to što su štete veoma velike i raznovrsne. Tačno je da ne postoje precizni podaci o tome, kakve i kolike štete mogu naneti, ali jedno je sigurno, štete su prisutne.

Prema zvaničnim informacijama i istraživanjima korovi nanose znatno veće štete nego prouzrokovači biljnih bolesti i štetočine, a da za njihovo suzbijanje uopšte nisu potrebna hemijska sredstva, samo dobra i blagovremena površinska obrada zemljišta, kao što je već napomenuto.

Mogu smanjiti prinose, poskupeti proizvodnju ako se ne iskontrolišu na vreme, u ovom slučaju ne mogu zasenjivati gajene biljke, ali mogu itekako uticati na vodno – vazdušni režim zemljišta i ono što je mnogo puta izostavljeno, a nije rečeno, to je da snižavaju temperaturu zemljišta.

Ako previsoko izrastu, sve je teže kvalitetno obraditi to zemljište, jedno drugo povlači, a to je da svu hranu koju koriste iz zemljišta može biti uskraćena biljkama, što se direktno odražava na kvalitet i izgled ploda.

Zanimljiva je činjenica je da kod voćnih vrsta korovi mogu da smanje prinos za zanemarljivijh 3%, dok u slučaju pirinča čak 10%, a kod kukuruza za čitavih 13 procenata.

 

 

M. Stojanović