Odlikuje je izuzetna hranljivost i lekovitost – sve što bi trebalo da znate o uzgoju kelerabe

166
0
SHARE

KUPUSNA JABUKA

Mada sadrži velike hranljive pa i lekovite vrednosti, keleraba u našim povrtnjacima ne zauzima prostor koji zaslužuje.

Keleraba je jedna od onih kupusnjača koja je kod nas relativno dobro poznata i proširena samo u povrtnjacima oko gradova. Gaji se zbog zadebljale stabljike iznad površine zemlje koja podseća na loptu ili jabuku. Ovo zadebljanje ili jabuka, plod u agronomskom smislu, spolja je obraslo lišćem na dugim drškama koje štrči uvis, a unutrašnjost mu je ispunjena sočnim i krtim tkivom, sličnim po gradnji i ukusu „srcu“ kočana kupusa.

Rana proizvodnja

Seje se krajem februara u tople leje. Ako se želi redovno pristizanje, onda se i seje i rasađuje svakih 15 do 20 dana. Tako se tokom čitave sezone bere rana keleraba. Rasađuje se gušće od ostalih kupusnjača 30 h 30 cm, jer razvija manju vegetativnu masu. Ipak, jedna biljka formira 20-tak listova na dugim drškama koji štrče uvis. List i cela biljka pokriveni su debelom voštanom prevlakom. Da bi dobro uspevala, keleraba traži plodno, strukturno zemljište bogato azotom, svetlost i vlažnost.

Najlakše uspeva u ranoj proizvodnji, jer visoke temperature nepovoljno deluju na kvalitet plodova koji brzo ogrube i odrvene. Zbog toga se keleraba bere pre nego što se sasvim razvije, dok je meso ploda krto i sočno. Ako se zakasni sa berbom, keleraba se može ostaviti preko leta na istom mestu, jer u jesen donosi sitne, kvalitetne plodove koji izrastaju na starom plodu.

Kod nas se gaje Bečka bela i Bečka plava (ljubičasta). Bečka bela je rana sorta koja je dosta podložna bolestima i deformacijama ploda. Bečka plava stiže malo kasnije, ali ima bolji kvalitet plodova. Ponekad se može nabaviti i seme sorte Delikates koja ima krupnu, belu jabuku. Iz Holandije se uvoze sorte Rogli, Lanro i Trero.

pročitajte - slatki krompir bogat vitaminima i mineralima
pročitajte – slatki krompir bogat vitaminima i mineralima

Hranljiva vrednost

Keleraba ima veću hranljivu vrednost od kupusa. Sadrži oko 11% suve materije i ima veću kaloričnu vrednost, odnosno 100 gr kelerabe daje 38 kalorija (kupus 24). Ima 2% do 2,5% belančevina, 7,5% do 8% ugljenih hidrata, 0,15% masti. Mesnati deo kelerabe je bogat i vitaminima A, B1, B2, B6, C vitaminom i drugim.

Bogata je mineralnim materijama. Sto grama ploda sadrži 230 do 370 mg kalijuma, 200 mg kalcijuma, 35 do 60 mg fosfora, 58 mg sumpora, 16 mg magnezijuma, 2 mg gvožđa, 0,14 mg bakra i druge mikroelemente poput cinka, mangana, hroma, barijuma i nikla. Sadrži i materije koje stimulišu rast i materije od kojih potiču specifičan ukus i miris, tanine i polifenole.

Belančevine kelerabe sadrže niz nezamenljivih aminokiselina kao što je lizin, arginin, metiolin, valin, leucin, fenilanin itd. Ugljeni hidrati su sastavljeni od skroba, celuloze i hemiceluloze.

G.V.