Do nedavno se smatralo da stari baštovani prekomerno prskaju biljke. Međutim, na održanom savetovanju na Agronomskom fakultetu ova činjenica je opovrgnuta. Na savetovanju je bilo reči o sprovedenom istraživanju o upotrebi pesticida u povrtarstvu.

Naime, grupa istraživača sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo su, zajedno sa kolegama iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje, ispitivali ostatke pesticida u povrću, iz organske i konvencionalne proizvodnje.

Za potrebe ispitivanja istraživači su upotrebili beli i crveni krompir, crni i crveni luk i šargarepu iz raznih delova Srbije. Uzoraka je bilo ukupno 11, od kojih je 6 uzoraka iz organske proizvodnje, 4 uzoraka iz konvencionalne proizvodnje, i jedan sa prelaza u organski.

Ispitivanjem je želelo da se utvrdi prisustvo devet pesticida, i to: imidakloprida, metalaksila, propikonazola, piperonil butoksida, azoksistrobina, mandipropamida, boskalida, piraklostrobina i difenokonazola.

Od ukupno 99 analiza, tek u 11 analiza je zabeleženo izvesno prisustvo pesticida, a samo u dva slučaja otkriveno je da je sadržaj tih hemijskih preparata iznad najveće dozvoljene količine.

Istraživači su naveli da je uzorak belog krompira iz organske proizvodnje sadržavao ostatke imidakloprida, propikonazola i piperonil butoksida, pri čemu je imidakloprid bio iznad propisane MDK (najveća dozvoljena količina).

U jednom uzorku šargarepe iz konvencionalne proizvodnje otkriveni su azoksistrobin, boskalid, piraklostrobin i difenokonazol u propisanim granicama, dok je koncentracija mandipropamida bila iznad MDK.

Do kog zaključka su došli istraživači kada je reč o proizvođačima povrća na konvencionalan način?

Zaključak do kog su došli istraživači, a poređenjem uzoraka povrća po pitanju ostataka pesticida, je da su proizvođači iz konvencionalnog načina počeli da sprovode principe dobre poljoprivredne kulture.

Da se povrtari sve više uče, ali da se i dalje koriste pesticidi koji nisu registrovani u Srbiji za datu kulturu.

Prisustvo pesticida, s druge strane, u organskim proizvodima trebalo bi povezivati sa činjenicama kao što su pojava zanošenja ili kontaminirana životna sredina.

U proizvodnji hrane i namirnica danas se koristi više od 60.000 hemijskih sredstava. Od aktivnih supstanci pesticida u prometu u Srbiji je oko 230, a na osnovu njih se spravlja oko 1.000 različitih preparata za zaštitu bilja. Od toga se devet desetina štetnih materija unosi hranom.

Izvor: Glas zapadne Srbije