Nezapamćeno trovanje ptica na njivi! Šta je pozadina ovog događaja?

461
0
SHARE
životinje stradale na njivi
70 životinja stradalo na njivi Foto: www.wallpaperup.com

Nedavno je više od 70 životinja stradalo na njivi u blizini Vršca, objavilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Po popisu uginulih životinja utvrđeno je da je stradalo 55 golubova, šest gugutki, jedna zeba, kokoška i domaća mačka.

Navodi se da je u pitanju najmasovnije trovanje ptica na jednom mestu koje se desilo u Srbiji.

Pretpostavlja se da je ovaj pomor nastao kao posledica trovanja semenom koje je posejano, a koje je prethodno bilo tretirano insekticidom koji sadrži aktivnu materiju karbofuran. Ova aktivna materija se ranije koristila u insekticidima za suzbijanje zemljišnih inesekata i često se koristila za tretiranje semena. Prepartima na bazi ove aktivna materija je još 2014. godine ukinuta dozvola za promet, ali se on i dalje može pronaći ilegalno na tzv. crnom tržištu Srbije.

Kolike su posledice nestručne primene ne samo ovog već i drugih ineskticida pokazuje upravo ovakav primer.

Danas je opšte poznata stvar da se svo seme, pre setve, tretira određenim ineksticidima kako bi se sprečile štete od zemljišnih štetočina. To su preparati kojima je data dozvola i koji nisu u velikoj meri toksični za divlje i domaće životinje ali i ptice, koji su najveći neprijatelji tokom setve, jer su po prirodi životinje koje preferiraju seme.

Mnogi namerno posipaju otrov da bi otrovali psa ili golubove, ali postoje i oni koji nenamerno truju, uzimaju to seme, tretiraju ga karbofuranom, misleći da će ga zaštiti od moljaca i drugih insekata i onda polu-nehotice naprave štetu. I najčešće niko nikada ne bude kriv, jer se počinioci obično ne pronađu.

Šta ze zapravo desilo i na koji načinm je uopšte došlo do ovolikog masovnog trovanja utvrdiće istraga koja je u toku, ali se najverovatnije neće desiti ništa i pored toga što su za počinioce ovakvih dela predviđene najoištrije kazne. Ali koga briga uostalom za pomor tamo nekih ptica, reći će gotovo svaki drugi čutalac ovih redova.

Činjenica je da smo izuzetno bahati i da ne vodimo računa o zaštiti životne sredine, počev od toga što se i dalje plastična ambalaža baca u potoke i u reke. I ovo pitanje se više ne svodi u stvar ekološke svesti već elementarnog vaspitanja i brige ne samo za sebe već i za svoju porodicu. Jer priorda ne prašta samo što čeka, pa vraća natenane i to pokolenjima koja najčešće ni kriva ni dužna plaćaju danak svojih bahatih predaka. Imajte to u vidu!

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković