Verovali ili ne pod korom drveta žive čitave kolonije insekata koje naseljavaju fiziološki oslabljena stabla i kao takvi predstavljaju veliki problem za ostala stabla koja su zdrava, a na koja veoma lako mogu da pređu.


Potkornjaci i sipci su najzastupljeniji. Mužjaci potkornjaci su vrlo aktivni i buše rupe pod korom u koje smeštaju svoje ženke sa kojima se kasnije pare i polažu jaja. Inače ovo su izuzetne arhitekte i u njihovim malim stanovima se regulišu temperatura i vlažnost vazduha otvaranjem i zatvaranjem rupa – jer su optimalna temperatura i vlažnost vazduha od velikog značaja za brigu o potomstvu.

Larve potkornjaka se hrane, prave hodnike u drvenastom delu mlađih stabala i prezimljuju u njima. U maju i junu izleću odrasli insekti koji se pare, a nakon toga se ženke ubušuju, prave matični kanal gde polažu od 30 do 120 jaja.

Druga generacija podkornjaka se javlja u avgustu i septembru kada imaga prave izlazne otvore na kori. Imaga ženke druge generacije polaže jaja u majčinski kanal .

Zbog toga kada se podigne kora uočava se čitava mreža hodnika i opiljaka od izbušene kore i izmeta insekata.

Kako sa njima izaći na kraj?

Podkornjak može biti štetan samo kod mladih stabala jabuke. Ako se u prvoj godini nađe izvestan broj obolelih stabala ona se povade i spale i ovo je jedini način suzbijanja jer se smatra da pragovi štetnosti u okviru integralne proizvodnje jabuke, nisu utvrđeni za podkornjake jer naseljavaju oslabljena stabla jabuke koja se vade i spaljuju.

Jedan od načina smanjenja ukupnog broja tretmana u zaštiti jabuke u integralnoj proizvodnji, jeste praćenje pragova štetnosti insekata. U tom smislu ukoliko se uoči prisustvo potkornjaka on se ne suzbija hemisjkim putem već krčenjem obolelih stabala.

Kod sistema Integralne zaštite smanjuje se primena insekticida širokog spektra u drugom delu vegetacije. To odrasle jedinke malog podkornjaka koriste, i dolazi do parenja i polaganja jaja. Da bi se smanjila brojnost malog podkornjaka kod mladih jabučnjaka kod kojih je manji rod jabuke, mora se koristiti u avgustu neki od insekticida na bazi fosmeta ili hlorpirifosa. Zbog dužine leta imaga i polaganja jaja treba uraditi dva prskanja u razmaku od 10-14 dana.

Evo o čemu se radi!

Po Srbiji se sadi veliki broj voćnjaka, najčešće jabuke. U uslovima guste sadnje, ali i kod standarne proizvodnje mladi voćnjaci su osetljivi na neke bolesti i štetočine koje se kasnije u 3 ili 4 godini starosti zasada ne javljaju.

Preporuka struke je da se sadnja voća obavlja u jesen kada je optimalno vreme sadnje, ili u proleće. Međutim, u većini slučajeva kod sadnje na većim površinama od 10ha sadnja se obavlja kada krene vegetacija – a često i u maju.

Iako su sadnice zdrave i visokog kvaliteta, ako je nepovoljno vreme posebno u pogledu padavina koren ne uspostavlja vezu sa zemljištem i „boluje“ izvesno vreme. Tako nastaje faza koja je povoljna za tzv. bolesti ili štetočine (misli se na slabosti kao što su podkornjaci ili beli drvotočac –Zeuzera pyrina).

U tom smislu, posebno su osetljiva stabla jabuke, kruške ili šljive u gustoj sadnji. Posebno obratiti pažnju u toku orezivanja jabuke – tokom jeseni i zime na jabukama druge godine sadnje, kao i sortama: zlatni delišes, reiders i krispi pink.

Pregled uzoraka jabuke – šta je konstantovano?

U pregledu uzoraka jabuke, početkom marta ove godine na kori stabla, gde je sušenje bilo prethodne godine, konstatovana je bolest „plamenjača korena“ a na stablu su nađeni brojni izlazni otvori, što je ukazivalo na prisustvo insekata. U otvorima koje su insekti napravili na kori, nađena su uginula imaga potkornjaka.

Podizanjem kore, i čišćenjem izmeta jasno su se uočili: majčinski kanal, kanali larvi i manji broj imaga. Sve ovo, uočeno je u zoni kore drveta, ali larve su nađene i u stablu jabuke što se obično ne dešava. Do ishrane larava u stablu jabuke je došlo jer su stabla tanka i mekana, što je omogućilo larvama da se hrane.

Priredio: Dipl.inž.polj. Goran Veljković

Foto: Pixabay