Neverovatna predviđanja – meso iz laboratorije na tržištu već 2022. godine?!

Iako možda deluje kao naučna fantastika, ono sve više deluje kao održiva alternativa mesu.

223
0
SHARE
Foto: Pixabay

Prekomerna konzumacija mesa iz intenzivnog, industrijskog uzgoja stoke postaje sve veći problem u svetu!

Kako se navodi u FAO podacima, stočarstvo je odgovorno za 14,5 odsto ukupnih emisija gasova staklene bašte. Dalje se napominje da se jedna trećina svetske obrađene zemlje, koristi za proizvodnju milijardi tona hrane koja je zapravo potrebna za ishranu stoke, uglavnom su tu soja i kukuruz, a čak 23 odsto naše globalno dostupne slatke vode, koristi se za uzgoj stoke.

Predložena su različita rešenja kako bi se ovaj problem rešio,  jedan je moguće uvođenja „stope za stoku“ koja smanjuje potrošnju mesa u ishrani.

Foto: Pixabay

Meso iz laboratorije

Međutim, ima i još jedno rešenje, tvrde pojedini – a to je meso uzgajano u laboratoriji. Iako možda deluje kao naučna fantastika, ono sve više deluje kao održiva alternativa mesu.

Kultivisano, poznato još kao veštačko, in vitro meso, proizvod je koji se dobija iz ćelija domaćih životinja. Proces uzgoja započinje uzimanjem ćelija, bez njihovog povređivanja, nakon čega se u kontrolisanim uslovima, u bioreaktorima kreiraju ćelije mišićnog, vezivnog i masnog tkiva, kao i krvna zrnca. Sva četiri dela potom se u tačno određenom odnosu kombinuju i povezuju u strukturu, a kao rezultat dobija se komad mesa koji je identičan životinjskom, navodi Euractiv.

Brojni startapovi rade i podržavaju inovacije koje se tiču proizvodnje mesa, a jedan holandski startap je prva koja je svojim gostima u restoranu ponudila pileće štapiće čije je meso dobijeno u laboratoriji.

Potrebne dozvole

Ovako uzgojeno meso prvo bi moralo da ima zvanična odobrenja pre nego što dospe na tržište, kao i odobrenje Evropske agencije za bezbednost hrane.

Foto: Pixabay

Iako bi veštački uzgojeno mesto bilo odobreno od strane Evropske unije, vrlo je verovatno da će sve neophodne kontrole i inspekcije sprovoditi i zemlje članice EU, a sami proizvođači će morati da se pridržavaju i evropskog i nacionalnog zakonodavstva.

Pojedini čak postavljaju pitanje da li će ovako napravljeno meso moći uopšte da dobije etiketu mesa, ili će morati da mu se da neki novi naziv jer trenutna definicija Uredbe o hrani jasno opisuje na koji način se proizvodi meso i pod kojim uslovima, a ovakav uzgoj nikako se ne uklapa u to.

Direktor Društva ćelijske poljoprivrede u Velikoj Britaniji, Kris Brajant, rekao je da bi ovo meso moglo da bude na tržištu i do 2022. godine. On je napomenuo da se ubrzano radi na ideji i pokušava što više da se poboljša tehnologija.

“Ne samo da će biti otvorene ogromne mogućnosti za poboljšanje poljoprivrede širom Evrope, nego će nam omogućiti da krenemo prema etičnoj i održivoj proizvodnji mesa, koja ne kolje životinje i daleko je povoljnija za okolinu. To je tehnologija sa potencijalom za rešavanje globalnih problema “, naglasio je Brajant.

A šta će biti sa stočarima?

Ako stvarno dođe do toga da se na tržištu pojavi meso iz laboratorije, za koje navode da će doprineti očuvanju životne sredine, postavlja se pitanje šta će se onda dogoditi sa stočarima i njihovim farmama.