Pasulj
Gde je nestao srpski pasulj? foto: Livestrong.com

Odakle nam dolazi pasulj?

Ideja da se pozabavim malo istraživanjem o propasti srpskog pasulja navela me je zbunjujuća sutuacija. Naime, u jednom od naših većih marketa, želeći da privuku kupce, stajao je ispred džaka sa pasuljem natpis “gradištanac “.

Ali srećom, sada zakon nalaže da sva roba mora da ima deklaraciju na kojoj između ostalog mora da piše i poreklo. Zapanjio sam se kada sam pročitao da je zemlja porekla ne Srbija već Kirgistan!!!!???

Gradistanac
Gradištanac Foto: stil.kurir.rs

E sada, ako su se u Kirgistanu ( koji jedva da znam gde je ) dosetili da proizvode gradištanac, onda stvarno treba da stavimo prst na čelo i zapitamo se, da li sa nama nešto nije u redu!?

Srpskog pasulja definitivno više nema, a i ako ga ima on se proizvodi na malim površinama i mahom za sopstvene potrebe.

Putujući po svetu, odavno sam zaključio da se i u drugim zemljama odlično jede i da tamo nikako ne umiru od gladi jer im je hrana bljutava i neukusna. Naprotiv! Izuzetno je dobra, kvalitetna i raznovrsna ukoliko pričamo o nacionalnim jelima. Ona su uvek drugačija i nose poseban šmek, jer se kuvaju od namirnica koje su tipične za to podneblje.

Isti je slučaj i kod nas. Pasulj sa suvim rebarcima ne može da ima isti ukus ukoliko se kuva ovde ili u Austriji recimo. Isto važi i za proju, kačamak, podvarak, sarme, svadbarski kupus i za milion đakonija u kojima Srbija svakako prednjači.

Ali da se vratim ja na pasulj i pitanje zbog čega ga nema.

U Srbiji odavno važi mišljenje da je pasulj sirotinjska hrana i da je sramota iznositi pasulj pred goste, pa bili oni zvani ili nezvani.

Pasulj
pasulj

A kada pogledam da mu cena pasulja ide i preko 300 dinara za kilogram a kvalitetnijem i do 400 dinara, ne bih se baš složio da je sirotinjska hrana.

Pre nekih 8 godina Poljoprivredna savetodavna i stručna služba u Somboru, organiozovala je kod dece u osnovnim školama akciju prikupljanja starih semena pasulja. Stručnjaci su bili iznenađeni koliko je zrna najrazličitijih sorti pasulja bilo sakriveno po tavanima, podrumima i ko zna kojim mestima koje su znatiželjna deca pronašla i donela.

Na preko desetina sorti je tada pronađeno koji su bili u različitim bojama od bele, crne, kombinacije crno-bele, tamno braon, zelene itd..itd… Da su se sva ta zrna posejala, rodila bi sasvim dovoljno da se nahrani čitav jedan vojnički bataljon.

Vojnicki pasulj
vojnički pasulj Foto: nedeljnik.rs

E kada smo kod vojske eto odmah i odgovora na pitanje zašto je propao srpski pasulj.

Potrošnja pasulja značajno je pala, jer su nestali veliki potrošači. Najveći potrošač je bila armija, koja je bila ogromna, a zatim i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se tri puta nedeljno spremao pasulj, kao i bolnice.

Vojska je prepolovljena, restorana po fabrikama više nema, a bolnice tj. zdravstvo koje ionako kuburi sa novcem radije će za svoje potrebe da plati jeftiniji pasulj iz uvoza nego domaći.

Naši proizvođači su se okrenuli drugoj proizvodnji, a oni koji bi ga i sejali ne mogu u ovakvim okolnostima da se izbore sa konkurencijom iz uvoza.

Štaviše i oni mali proizvođači teško da će na neku gradsku pijacu doneti svoj pasulj, ukoliko ga proizvedu. Njega će radije ostaviti sebi, a nama koji ne znamo prodaće uvozni ( kupljen u marketu) po paprenoj ceni tvrdeći da je domaći.

Bilo kako bilo, ostadosmo mi bez pasulja iz Srbije!

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković