Ne MATIČI SE samo da bi se dobile subvencije!

0
il de frans, foto J. El Omari
Matičenje se, pre svega, odnosi na poboljšanje kvaliteta samog stada, foto: J. E.
- Reklama -

Referent za stočarstvo Matične službe VS Dejan Vet u Aranđelovcu Branko Šejat za portal Bolja zemlja pojašnjava proces matičenja grla stoke, kao i koji je najvažniji razlog zašto poljoprivredni proizvođači treba da se odluče na matičenje ovaca, goveda, koza…

„Matičenje se prvo radi da bi se poboljšao kvalitet grla. Samim tim stočari kupuju i nabavljaju ovnove koji su mnogo kvalitetniji od domaćih koji mogu da se nađu, birani popravljaju i kvalitet grla i to je prvenstveni cilj, a ne dobijanje subvencija. Subvencija je samo stimulans na cenu tih jagnjadi koja je enormno niska u odnosu kako bi trebalo da bude. Pored toga popravlja se i plodnost. Kvalitetnije plemenite rase daju bolji procenat jagnjenja. Kod sjeničkih je procenat jagnjenja 1,30 ili čak 1,10, godišnje, dok je kod plemenitih to 1,7, ili 1,80 pa i dva jagnjeta po ovci“, kaže Šejat.

Velika zainteresovanost za Il de frans ovce

branko šejat
B. Šejat: “Više se odlučuju na ovce jer je dosta staračkih domaćinstava”, foto J. E.

Iako svako grlo stoke može da se umatiči, barem u opštini Aranđeovac i šire po Centralnoj Srbiji, daleko se više matiče ovce, nego pak goveda. Razlog je porast staračkih domaćinstava i činjenica da je ovce lakše gajiti.

„Broj umatičenih goveda blago stagnira, umesto da ide na gore, a razlog su staračka domaćinstva. Imamo tri domaćinstva sa umatičenim kozama. Najčešće se matiče Il de frans ovce i donekle sjeničke, čiji se broj povećava, a ranije nije bilo zainteresovanih za nju. Čak i virtemberg ovce stagniraju u odnosu na Il de frans i sjeničke“.

Pročitajte više o najboljoj farmi Il de frans ovaca u Šumadiji

Postoje dve mogućnosti da se započne selekcija u ovčarstvu; ukoliko je proizvođač kupio priplodna grla sa pedigreom, druga je ukoliko proizvođač ima ovce nepoznatog porekla za koje veruje da su određene rase. Međutim, u drugom slučaju, potrebno je da proizvođač ima ovna sa pedigreom i poznatim poreklom.

„Kada proizvođač želi da umatiči, a polazi od svog stada, mora da prođu tri generacije da bi se došlo do matičnog grla koje može da konkuriše za subvencije. Mora da prođe proizvodni zapat, dobijanje 50 odsto matičenja, pa 100 odsto. Zastupljenije je kupovina priplodnog podmlatka, ranijih godina se išlo na prvu varijantu, ali tu je dug period čekanja od tri godine da bi se došlo do matičnog grla“, kaže Šejat.

Matičenje, održavanje i priprema dokumentacija za slanje na konkurs za subvencije po grlu košta 1000 dinara za ovce i koze, dok je 3000 dinara za goveda. Subvencije za umatičenu ovcu, odnosno jagnje je 7000 dinara. Međutim, pravi razlog matičenja jeste poboljšanje kvaliteta stočnog fonda, kao glavni argument za konkurentnost na tržištu.

 

Julijana El Omari