Naše ŠUMSKE PEČURKE jede cela Evropa, ali SVE MANJE berača!

0
sušene pečurke
"Inter fud 20" iz Ljiga izvozi šumske pečurke za evropsko tržište, foto J. El Omari
- Reklama -

Koliko god se činilo neverovatno, gljivarstvo je unosan biznis, još neverovatnije je to što većina naših šumskih pečuraka završi na trpezama pola Evrope. Tokom prve polovine ove godine Srbija je izvezla preko 650 tona vrganja, lisičarki, tartufa i drugih pečuraka. Među većim otkupljivačima i izvoznicima naših šumskih gljiva nalazi se firma „Inter fud 20“ iz Ljiga, koja ima svoje berače i nezavisne saradnike, prerađuje, klasifikuje i pakuje razne šumske pečurke za Italiju, Nemačku, Francusku, Englesku, Holandiju, druge države Evrope, pa čak i za Ameriku.

„Nemačka i Italija su dominante u potražnji, mada zavisi od godine. Skoro sve lisičarke završe u Nemačkoj i deo vrganja, a Italija voli svež vrganj i zamrznut. Širenje posla ne može da se planira. Na primer, vrganja je ove godine najmanje bilo od 2000. godine. To je ono što dâ priroda, i to ne može da se organizuje“, kaže vlasnik firme iz Ljiga Dragoljub Sajić.

Pečurke iz cele Srbije, ali sve manje berača

pakovanje
Gljive se čiste, klasifikuju i prerađuju u određenom obliku, foto J. El Omari

Pored vrganja i lisičarki kao dominantnim gljivama u potražnji, otkupljuje se još crna truba, smrčak i druge šumske gljive, a zatim prerađuju i pakuju u svežem, suvom i zamrznutom obliku. Svaki taj oblik ima svoju klasu. Do Inter Fuda dolaze pečurke iz okoline Čačaka, Pazara, Arilja, Vlasotinaca, sa Rudnika, Osečine i drugih krajeva Srbije i većina se izvozi dalje. Skoro sva ambalaža je na jeziku i pod nazivom firmi dobavljača, zbog, kako kažu, bolje prodaje. Koliko god postojala potražnja za našim šumskim blagom, Sajić za naš portal ističe problem nedostatka berača.

„Sad je manje ljudi i ovo će biti veliki problem, jer nema ko da bere, a ovo je kraj, na primer, zbog koga sam i počeo da se bavim ovim pre 30 godina. Ono što se nekad bralo 100 kg, sad se bere 20, 15, znači pet puta manje se nabere nego što stvarno ima“.

Jedna pečurka prođe kontrolu tri osobe

vrganji
Godišnje se izveze oko 200 tona pečuraka u raznim oblicima, foto J. El Omari

Za jednog berača šumskih pečuraka potrebno je iskustvo, pa Sajić svim svojim saradnicima deli priručnike koje sadrže prikaze otrovnih i jestivih pečuraka, a kako ne bi bilo nikakvog rizika – jedna pečurka prođe kontrolu najmanje tri osobe. Posebna osoba klasifikuje tartufe.

„Suve pečurke izvozimo oko 20-30 tona, zamrznutih do 150 tona, lisičarki 40-50 tona u svežem, suvom, u svim oblicima. Da bi ovako poslovali mora da se izvozi oko 200 tona da bi mogli da funkcionišemo pozitivno“, kaže Sajić.

Klima se menja, tako i zastupljenost pečuraka

pečurke za sušenje
Priprema pečuraka za sušenje, foto J. El Omari

Međutim, s obzirom da je pečurka šumski plod i njena zastupljenost zavisi od klimatskih i geografskih uslova, koliko god unosan posao, može da bude i neizvestan. Kako kaže Sajić za naš portal, postoje područja koja rađaju nekoliko godina za redom, pa prestanu, nekada je Makedonija važila za sušnu, a danas je bogatsvo pečuraka.

„Pečurka sama sebe kontrloše, čovek tu ništa ne može, kako ovde tako ni u svetu“, kaže Sajić.

 

Julijana El Omari