Najznacajnije bolesti sljive
Najznačajnije bolesti šljive
Šljiva se u poslednje vreme širi usled otvaranja tržišta i mogućnosti za izvoz, ne samo u Rusiju već, i u EU. To povlači sa sobom podizanje sve više profesionalnih zasada, ali i masovniju pojavu štetočina i prouzrokovača bolesti što zahteva ozbiljan pristup u suzbijanju.
Ovde dajemo kraći osvrt na najznačajnije štetočine i prouzrokovače bolesti koji se redovno javljaju na šljivi, ekonomski su značajne i zahtevaju odgovarajuću i blagovremenu primenu hemisjkih sredstava za zaštitu bilja.

Najčešće štetočine i prouzrokovači bolesti na šljivi!

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova

U pitanju su oboljenja koja u godinama sa obilnim i čestim kišama, u fenofazi cvetanja šljive, mogu izazvati velike direktne gubitke u prinosu.
susenje ploda jabuke
sušenje ploda jabuke
U rano proleće može se ostvariti infekcija tek otvorenih cvetova. Ovo je naročito važno, jer kako mnogi stručnjaci navode, cvetovi su otvorena mesta gde patogeni imaju slobodan prolaz u unutrašnjost biljke. To znači da iz sasušenih cvetova gljiva dospeva u grančice i dovodi do njihovog sušenja.

Infekcija plodova šljive ostvaruje se samo preko povreda

Inficirano tkivo omekšava, plodovi gube vodu, suše se i pretvaraju se u mumije.
Inficirani plodovi predstavljaju važan potencijal u pojavi zaraza za sledeću godinu, pa je izuzetno važno da se na vreme uklone sa biljaka, odnesu što dalje i potom spale.
Isto tako, treba uraditi i tokom rezidbe. Isecite duboko sve do zdravog tkiva osušene grančice i spalite ih.
Nakon svake rezidbe potrebno je da se alat dezinfikuje nekim od dezinfekcionih sredstava, mada ovo retko ko radi, ali je dobro da imate u vidu.
Što se tiče primene hemijskih sredstava, obavezan je tretman pred otvaranje cvetova i drugi tretman 5-7 dana posle prvog, otprilike kada je otvoreno 10-20 % cvetova.

Za suzbijanje ove bolesti mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivnih materija: ciprodinil, prohloraz, tebukonazol i drugi.

Plamenjača šljive se ispoljava samo na listu

Plemenjaca sljive
Plemenjača šljive
Na listu šljive se obrazuju pege različite veličine koje se međusobno spajaju, a ponekad prekriju celu površinu lista. Jače zaraženo lišće može prevremeno opasti u avgustu ili početkom septembra. Šljiva slabi, plodovi ostaju sitniji, kiseli i otpadaju. Mladari teško zdrvenjavaju, a cvetni pupoljci se teško obrazuju.
Kritičan period zaražavanja je od početka listanja, pa dve do tri nedelje posle precvetavanja.
Ukoliko se radi o osetiljivim sortama, a listanje se dogodi pre cvetanja, tretman treba uraditi na početku cvetanja.

Za ovu namenu mogu se koristiti fungicidi na bazi mankozeba, kaptana ili folpeta.

Rogač šljive je izuzetno štetan!

Rogac sjive
Rogač šjive Foto: preuzeto sa sajta zastitasljive.blogspot.rs
U kišnim i prohladnim prolećima kada kod osetljivih sorata može uništiti do 80 % zametnutih plodova. Parazit se razvija uglavnom na plodovima.
Hemijsko suzbijanje se izvodi u toku mirovanja vegetacije, pa se do faze pucanja pupoljaka mogu primeniti fungicidi na bazi bakra.
Ovo prskanje uradite obavezno, ukoliko ste u prethodnoj sezoni uočili pojavu bolesti rogač šljive. Bolest je dobila takav naziv jer plodovi šljive bivaju izduženi pa liče na rogač.

Rđa šljive je još jedna česta bolest!

Rdja sljive
Simptomi šljivine rđe se ispoljavaju u junu i početkom jula
Javlja se na listovima, mladarima, a vrlo retko na plodovima. Simptomi bolesti se ispoljavaju krajem juna ili u toku jula.
Obolelo lišće opada vrlo rano, mladari slabo zdrvenjavaju, a plodovi ostaju sitni.
Ukoliko stabla šljive ostanu rano bez lišća, u toku jeseni, može doći do ponovnog listanja što iscrpljuje šljivu i u toku zime čitava stabla, a i zasadi mogu da izmrznu. U ovakvim slučajevima štete velike.

Za suzbijanje ove bolesti može se primijeniti fungicid na bazi aktivne materije folpet.

Od štetočina najvažnije su šljivine ose!

Sljivina osa
Šljivina osa Foto: preuzeto sa zdravasrbija.com
Šljivine osu su rasprostranjene u svim regionima gde se gaji šljiva. Oštećeni plodovi opadaju a odrasle larve napuštaju plodove, i u zemlji, na dubini od 5-10 cm ispredaju kokon (određen stadijum u razvoju larvi) i prezimljavaju.
Zbog toga je obrada zemljišta oko voćaka u jesen veoma važna jer doprinosi smanjenju intenziteta napada ose u narednoj godini. Primenu insekticida treba sprovoditi u fenofazi pre cvetavanja šljive, kada je 2/3 kruničnih listića otpalo i kada cvetovi šljive nisu više atraktivni za pčele. Za suzbijanje šljivine ose mogu se primeniti insekticidi na bazi deltametrina ili dimetoata.

Šljivin smotavac

Štete čini gusenica koja se ubušuje u plod. Mnogo plodova otpadne. Prisustvo gusenice u plodu može se prepoznati po smolotočini koja se formira na mestu ubušivanja štetočine u plod.
larva sljivinog smotavca
Larva šljivinog smotavca Foto: slika preuzeta sa villafrohsinn.de
Preporučuje se primena insekticida iz grupe regulatora razvoja u vreme masovnog leta leptira prve generacije. Za ovo treba koristiti feromonske klopke. Za suzbijanje šljivinog smotavca treba koristiti insekticide na bazi lambda cihalotrina i hlorpirifosa.

Tekst priredio: Dipl. inž. Goran Veljković