Foto: Pixabay

I tokom zimskog perioda prouzrokovači bolesti vinove loze prezimljavaju kako na kori tako i u rašljama grana i u pukotinama kore.

Foto: Pixabay

“Vinova loza je biljna vrsta vrlo atraktivna za ishranu mnogih štetnih insekata, a posebno za razvoj prouzrokovača različitih biljnih bolesti. Zimsko prskanje vinove loze tzv. „plavo prskanje” bakarnim preparatima je glavna preventivna mera zaštite kojom se suzbijaju prouzrokovači bolesti vinove loze u vreme mirovanja i pred samo kretanje vegetacije. Kod zimskog prskanja posebno je bitan kvalitet prskanja. Vinovu lozu je potrebno dobro oprskati sa svih strana, doslovno je “okupati”, objašnjava za Bolju zemlju dipomirani inženjer poljoprivrede Petar Jeličić.

Najčešće bolesti

Bolesti koje se najčešće nalaze na našim prostorima su: plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola), pepelnica vinove loze (Uncinula necator) i siva trulež (Botrytis cinerea).

Plamenjača vinove loze – list je najosetljiviji krajem maja i početkom jula, kao i tokom avgusta i septembra

Sve češće u vinogradima se može naći i zlatasto žutilo vinove loze koju uzrokuje fitoplazma Flavescencee doree. Kada su povoljni uslovi za njihov razvoj mogu se javiti i crna pegavost (Phomopsis viticola) i crna trulež grožđa (Guignardia bidwellii).

Pepelnica vinove loze – najvažnije je uočiti simptome u početnim fazama razvoja

 

“ Efikasno sprečavanje pojave bolesti na vinovoj lozi postiže se kombinacijom pravovremenih agrotehničkih i hemijskih mera. Vinograde treba podizati na ocednim zemljištima, na južnim osunčanim, nagnutim stranama u pravcu dominantnih vetrova kako bi se listovi brže sušili. Orezivanje će takođe doprineti poboljšanju mikroklimatskih uslova. Primena hemijskih mera zasnovana je na preventivnoj zaštiti i primeni odgovarajućih fungicida”, kaže dipomirani inženjer poljoprivrede Petar Jeličić.

Redovna kontrola spasava rod

Veoma je važno redovno kontrolisati vinograde i pratiti da li se i koja bolest pojavila na lozi, a zatim na najbolji način treba odrediti koji tretman, koliko često, sa kojim preparatima koristiti na zasadu.

“ Fitoplazme se prenose sa biljke na biljku pomoću cikada, stoga je potrebno sprečiti dospevanje cikada u vinograde, međutim ukoliko se cikade već nalaze u vinogradu, treba primeniti insekticide tri nedelje nakon piljenja prvih larvi. U zavisnosti od dužine piljenja larvi, insekticide primeniti više puta”, objašnjava Jeličić.

 

Siva trulež – obično se kasno primeti, u vreme dozrevanja grožđa

 

Ukoliko se bolesti pojave na biljkama, a uslovi su idealni za njen razvoj, štete na vinovoj lozi mogu da budu ogromne, gotovo totalne.

“Plamenjača vinove loze, na primer, je bolest raspostranjena širom sveta. Javlja se u uslovima toplije i vlažnije klime, a u našoj zemlji prvi put je konstatovana 1884. godine. U ranijim periodima, kada su korišćeni samo preventivni fungicidi, a zaštita nije bila blagovremena, gubici u prinosu su iznosili i do 80%, pa čak i 100%. Pojava sive truleži na bobicama u zrenju i tokom berbe ispoljava se u vidu mrkih pega, koje se ubrzo šire i zahvataju veći deo, pa i čitave bobice. Zahvaćene bobice propadaju za dva-tri dana, a oboleli grozdovi nisu ni za jelo niti za preradu“, kaže Petar Jeličić.

Dobra preventivna zaštita vinove loze veoma je vašna jer dobro zaštićen i zdrav vinograd imaće dobar i kvalitetan rod.