Foto: Pixabay

Ulaganje u živinarstvo može da bude isplativo, poručili su povratnicima kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom za tu oblast profesorom Vladanom Đermanovićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Osnovna prednost živinarske proizvodnje je u tome što se relativno brzo uspostavlja, sa jednodnevnim grlima ili nabavkom formiranih nosilja, i može se organizovati po potrebi, odnosno mogućnosti. Držanjem živine u objektima, proizvodnja je moguća tokom cele godine.

Foto: PixabayPrema popisu poljoprivrede od 2018. godine od ukupno 564.541 gazdinstvo čak 88 odsto ili 496.796 gazdinstava gaji živinu i to 1-49 grla. Ukupan broj živine u Srbiji 2018. godine je iznosio 23.184.387 grla, od čega 97,2 odsto čine kokoške. Od toga je brojlera 51 procenat ili 11.492.964. Od ukupnog broja živine ćurke čine 1 odsto (231.844). patke 0,7 procenata (162.291), guske 0,3 odsto (69.553) i ostala živina 0,8 procenata, odnosno 185.475 grla.

U poslednjih 20 godina proizvodnja jaja u Srbiji se kreće između 1,3 i 1,4 milijardi jaja godišnje sa tendencijom porasta poslednjih godina. U 2019. godini devet miliona koka nosilja proizvelo je 1,8 milijardi komada konzumnih jaja. Iste godine u našoj zemlji je proizvedeno 114.000 tona živinskog mesa. Proizvodnja živinskog mesa predstavlja jedan od najbržih proizvodnih procesa koji traje od 42 do 45 dana.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine u 2019. godini je iznosio 6.622 tone u vrednosti od 10.390.400 evra, dok je istovremeno uvoz tih proizvoda iznosio 11.817 tona u vrednosti od 13.789.400 evra. U 2019. godini je povećan izvoz jaja sa ljuskom koji je iznosio 2.887.500 evra, što je za 169 odsto više nego 2014. godine. Tradicionalno uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije, za šta je 2019. godine plaćeno 3,189 miliona evra. U istoj godini uvezli smo i jaja u ljusci u vrednosti 1,446 miliona evra.

Foto: Pixabay

Ministar Krkobabić posebno naglašava da i u živinarstvu možemo da povećamo proizvodnju i smanjimo uvoz samo ako se proizvođači živinskog mesa i jaja udruže:

„Podatak da je prošle godine uvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine bio veći od izvoza za 3,4 miliona evra, a da dugo uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije govori da i u živinarstvu možemo da podignemo proizvodnju i smanjimo izdvajanja za uvoz. Moramo povećati kapacitete za preradu jaja i na taj način da podmirimo domaće potrebe i čak izvozimo jaja bez ljuske. Zašto ne bi živinarske zadruge prerađivale jaja i proizvodile jaja bez ljuske za čiji smo uvoz 2019. godine platili 3,189 miliona evra?! Međusobno udruživanje proizvođača u specijalizovane živinarske zadruge, a pogotovo proizvođača i prerađivača daje prave odgovore na sve savremene ekonomske izazove, a tako je i u živinarskoj proizvodnji.“

Rade Škorić, direktor Poslovnog udruženja „Zajednica živinara“ smatra da se udruživanjem u živinarstvu može postići boljitak i objašnjava da će se šanse za izvoz povećati u pristupnom procesu EU kada budemo ispunili neophodne standarde, jer godinama izvozimo samo u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru.

Profesor dr Vladan Đermanović poručuje da se održiva i isplativa proizvodnja živinskog mesa jednog poljoprivrednog gazdinstva može obezbediti tovom od 10.000 brojlera u turnusu.

Ekonomsku egzistenciju svojih članova, poljoprivredno gazdinstvo može da obezbedi i proizvodnjom jaja, za šta je neophodno 5.000-10.000 nosilja. Preporučuje se nabavka 18-to nedeljnih nosilja, čija je cena oko 5 evra po grlu. Ako se nosilje gaje u kaveznom sistemu, neophodno je posedovati objekat od najmanje 300 m2. U jedan kavez (jedna jedinica) smešta se 4 do 6 nosilja, a cena jedinice (24 nosilje ili 6 kaveznih jedinica) je protivvrednost oko 120 evra. Proizvodni ciklus (nosivost) u našim uslovima gajenja traje do 12 meseci. Vraćanje uloženih sredstava moguć je krajem druge i u toku treće proizvodne godine (sezone).

Jedan od načina gajenja živine jeste gajenje na okućnici, odnosno u ispustu. Ispust mogu predstavljati slobodne površine oko objekta, a najbolje su površine zasejane travom ili voćnjaci. Neophodno je obezbediti 2,5-10 m2 po nosilji ili 12 do 14 grla u tovu po m2. Proizvodnju na otvorenom, odnosno na ispustu, odgajivači mogu organizovati i putem selećih, montažnih objekata.

Foto: Pixabay

Akademik Škorić poručuje da je pored osnovnih uslova za gajenje živine, neophodno posedovanje osnovno stručno znanje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u živinarstvo, da osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u specijalizovane živinarske zadruge. Za sve zainteresovane će biti organizovane stručne posete uspešnim živinarskim farmama. Živinarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.