voćnjak pokrivren anti-frost sistemom
voćnjak pokrivren anti-frost sistemom
- Reklama -

Već nekoliko godina unazad na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu stručnjaci rade analizu pupoljaka i određuju procenu prinosa za tekuću godinu.

Pitali smo profesora Zorana Keserovića, kako će se mraz proteklih dana odraziti na voćke?

Poslednjih nekoliko dana kada su se noćne temperature, u nekim krajevima zemlje, kratale od – 6,5 do – 4,5 stepeni, nanele su ogromne štete voćarstvu. Najveće štete su pretrpele breskva i kajsija u Vojvodini. Kajsija i breskva su ravničarskim delovima Vojvodine promrzle preko 90 %. Takođe, i u okolini Čačka i Kragujevca došlo je do velikih gubitaka izazvanih mrazom.

Na veliko iznenađenje i samih stručnjaka izmrzle su i neke sorte jabuke. Naročito su loše prošli zasadi u ravnici, koji nemaju Anti-frost sistem. Tako su sorte jabuke Ajdared i Jonagold izmrzle preko 80 %.

Koliko se očekuje smanjenje prinosa u 2019. godini?

Štete su ogromne i u toku ove nedelje trebalo bi da dobijemo precizne podatke sa svih lokaliteta koliki su gubici u pitanju! Prema proceni profesora Keserovića očekuje se da će ovogodišnji rod biti smanjen za 25 do 30 odsto, u odnosu na 2018.

Jedina sigurna zaštita od niskih temperatura i mrazeva je izgradnja anti-frost sistema, koji već i primenjuje dosta velikih kompanija u Vojvodini – rekao je profesor.

Kako funkcioniše anti-frost sistem?

Kada temeperatura vazduha padne ispod 0 stpeni, uključuje se anti-frost sistem. Voda se pretvara u led i odvaja se toplota koja greje još neotvoren cvet voćke. Anti- frost sistem je npr. u upotrebi u Italiji preko 50-ak godina i jedan je od najsigurnijih načina zaštite voćki.

anti-frost sistem
anti-frost sistem

Ostali načini zaštite voćki

I ove godine se još jednom pokazalo da voćke treba saditi u onim agro-ekološkim uslovima, koji su najadekvatniji za te voćne vrste. U Banatu smo imali situaciju ovih dana gde su mnogo uspeli da zaštite voćke tako što su palili ne izgoreo stajnjak i gume. Takođe, pojedini poljprivrednici su palili i bale, kako bi spustili temperaturu za dva do tri stepena, i to je bilo dovljno da zaštite voćke od mraza.

Oprašivanje i oplodnja

Profesor Keserović savetuje da u onim lokalitetima u kojima ne znamo kakva će biti temperatura u vreme oprašivanja ( a poznato je da pčele ne lete ako je temperatura ispod 13 ˚C), posebno oni proizvođači koji imaju zasade trešnje i kruške moraju unositi košnice bumbara, kako bi spasili ono što je ostalo.

 

 

 

M.P.