Monilija – kako je prepoznati i kojim preparatima zaštiti višnju i šjivu

Monilija je bolest koja napada koštičavo voće, kako bi voćari zaštitili svoje zasade neophodno je da ih pravilno održavaju i štite hemijskim preparatima.

185
0
SHARE
Foto: Pixabay

Monilinia laxa je parazit koji prouzrokuje sušenje cvetova, grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća. Za razvoj ove bolesti posebno su pogodne godine kada ima puno padavina u periodu cvetanja, tada ovaj parazit može napraviti velike štete na voću. Neophodno je da poljoprivrednici orežu i spale zaražene grane, unište mumificirane plodove zaoravanjem, kao i da primene neophodne hemijske preparate.

Kako prepoznati bolest

Ovaj parazit napada cvetove posle njihovog otvaranja.

“Infekcija se ostvaruje preko žiga i stubića, ali se javlja i na delovima cveta koji izumiru: krunični listići, žig tučka, čašična loža i čašični listići, a infekcija može dalje u vlažnim uslovima da se širi na mladare i kasnije plodove. Prezimi u obliku micelije u rak ranama u kori zaraženih grana i u mumificiranim plodovima. Do infekcije dolazi pri temperaturama od 4 – 32°C i uz prisustvo slobodne vode na površini cveta” objašnjava za Bolju zemlju mast. inž. polj. za zaštitu bilja Dušan Stojanović.

Veoma je važno da voćari svoje zasade redovno održavaju, a kada dodje do pojave bolesti zaražene grane treba orezati i spaliti. Takođe, veoma je bitno koristiti i adekvatne hemijske preparate.

“Prepati na bazi prohloraza i hlorotalonila se više neće proizvoditi, a oni na bazi iprodiona se ne smeju primenjivati zbog kasnijih ostataka na plodu. Preparati na bazi tiofanat metila, propikonazola, miklobutanila i tebukonazola više ne pokazuju dovoljnu efikasnost, dok oni na bazi boskalida ,piraklostrobina, izofetamida i fluopirama često postavljaju pitanje ekonomske opravdanosti upotrebe istih. Od lokal-sistemičnih pesticida na raspolaganju nam ostaju oni na bazi ciprodinila čije je dejstvo upitno na visokim temperaturama dok od konvencionalnih kontaktnih kaptan i ditianon u svojim preporučenim dozama je dobro pozicionirati, ali samo u fazi precvetavanja jer su tada potrebni u borbi protiv kokomicesa na višnji, kao i šupljikavosti lišća na šljivi” ističe naš sagovornik.

Najbolja zaštita voća

Kako objašnjava Dušan Stojanović u borbi protiv monilije treba koristiti preparate koji su nepravedno zapostavljeni i stavljeni u drugi plan, a delotvorni su.

“U grupu zapostavljenih preparata spadaju: bakarni hidroksid, kvašljivi sumpor i natrijum bikarbonat. Kod svih kontaktnih preparata je bitno da oni budu prisutni na površini biljnog tkiva pre sticanja uslova za infekciju. Njihova prednost je i to što su registrovani u organskoj proizvodnji. U praksi je potrebno raditi 3 tretmana protiv monilije jednim od ovih preparata kod višnje i šljive: faza belih balona, pun cvet i precvetavanje. Da bi se postigao zadovoljavajući efekat neophodna je i primena svih ostalih agrotehničkih mera i uz obavezan zimski tretman” kaže on.

Zato je veoma važno biti pažljiv prilikom primene ovih preparata. Neophodno je da se posavetujete sa stručnim licem, jer ukoliko se koriste neadekvatne doze u periodu kada je visoka vlažnost vadzuha, svi navedeni preparati mogu ispoljiti fitotoksičan efekat na biljku.

Kad je u pitanju koncentracija preporuka je:

 

Bakar hidroksid: 0,5% u fazi belih balona, 0,03% puno cvetanje i 0,05% precvetavanje.

Sumporno krečna smeša:  1,5% u fazi belih balona, 1% puno cvetanje i 1% precvetavanje. 

Soda bikarbona:  0,8% u fazi belih balona, 0,8% puno cvetanje i 0,8% precvetavanje.

Kvašljivi sumpor: 0,75% u fazi belih balona, 0,4% puno cvetanje i 0,6% precvetavanje.

 

“Sumporno krečna mešavina jedina ima kurativni efekat 20-52 sata nakon infekcije, dok bakar, soda i sam sumpor su klasični protektivni fungicidi. Što se tiče same efikasnosti, bakar hidroksid je dao dobar efekat u fazi belih balona, sumporno krečna mešavina se najbolje pokazala u fazi punog cvetanja, a soda bikarbona u precvetavanju.  Međutim, i drugačiji redosledi primene fungicida u ogledima su takođe dali dobre rezultate, pa čak i kada se radilo sa ponavljanim tretmanima jednog te istog fungicida. Rotacijom ovih fungicida kao i primenom u kombinaciji sa ciprodinilom se može adekvatno kontrolisati monilija” ističe naš sagovornik.

Posebnu pažnju voćarima skrećemo na to da je svaka godina drugačija i da pre hemijskog tretmana obavezno porazgovaraju sa stručnim licima koja će im dati najbolje savete kada je zaštita bilja u pitanju.