Moderan uzgoj pilića u Danskoj – do 240 miliona pilića godišnje

252
0
SHARE

Ako se bavite živinarstvom u Srbiji, ako ste ikada imali brojlera, ako tovite možda poneko pile za svoje potrebe, onda je svakako ova priča za Vas.

U Danskoj se kompletno živinarstvo i najveći deo proizvodnje negde oko 90 % (negde oko 120 miliona kljunova) odvija preko jedne firme, a to je kompanija Den Hatch.

Kompanija Dan Hatch se u osnovi i bavi proizvodnjom pilića i ona organizuje kooperaciju. Dan Hatch poseduje savremene inkubatore koji se nalaze na dve lokacije u celoj Danskoj, polovinu pilića izvezu, a drugu polovinu pilića utove i opet polovinu toga izvezu kao meso.

Ovde se celokupna proizvodnja od 120 miliona brojilera nalazi u rukama samo par stotina ljudi. U razgovoru sa Tomasom Holmom, koji je menadžer u ovoj kompaniji saznali smo da su farme iz 1995. godine, koje su imale 15 do 20 000 brojilera u jednom objektu odavno zatvorene, jer samostalni odgoj živine u Danskoj je veoma neobičan i možemo reći čudan.

Dakle, kada neko gaji piliće samo za sebe, u Danskoj, to je veoma čudno i veoma se retko viđa.

Proizvodnja pilića

Celokupno postrojenje za proizvodnju pilića ima svoj ritam, i samo dva ovakva postrojenja postoje u celoj Danskoj.

Otprema pilića

chicken carriage
kamion za prevoz pilića

Optrema pilića se najčešće vrši rano ujutru, a sve funkcioniše tako što kamion koji je specijalno napravljen za tu svrhu prilazi mestu do otpremanje pilića gde se kao balon naduvava vazdušna zavesa, koja sprečava da vazduh ulazi unutra. I tako 240 miliona pilića godišnje.

U Danskoj 120 miliona pilića godišnje proizvodi oko 200 farmi, a ukupno postoji 40 farmi na kojima su roditeljska jata.

Kompanija Dan Hatch ima dve inkubatorske stanice u celoj Danskoj i ona snabdeva 95 % tržišta sa jednodnevnim pilićima.

Izgled modernih farmi za živinu

Sve moderne farme u Danskoj su opremljene ventilacijom, automatskim hranilicama, pojilicama, kompjuterima, a farmeri samo ponekad uđu da bi obišli brojilere ili zapazili neku stvar. Mada i to se retko dešava.

Otprlike je računica da farmer sa dva ili tri objekta u kojima ima oko 100 000 pilića, u njima provodi oko 6 do 7 sati najviše, u toku jednog dana na tom poslu.

Nulta tolerancija na salmonelu

Ono po čemu je Danska specifična kada je u pitanju živinarstvo jeste program nulte tolerancije na salmonelu. Dok se u Srbiji priča o vakcinaciji protiv salmonele, u Danskoj je vakcinacija na salmonelu zabranjena i lečenje je takođe odavno zabranjeno.

Cena rada u Danskoj je veoma visoka i zato Danci imaju male troškove rada. Takođe, karakterističan je zdravstveni status jata.

Danci imaju program koji zabranjuje vakcinaciju, a osim toga i upotreba antibiotika je zabranjena i ovakvi standardi postoje u celoj Skandinaviji.

U tom programu kao sredstvo za dezinfekciju Danci koriste i Stalosan F u prahu.

Ceo prilog iz Danske možete pogledati OVDE .