MELEZI U GOVEDARSTVU – jer se plaća kvalitet, a ne izgled!

0
pixabay
Melezi daju bolje tovne karakteristike, foto pixabay
- Reklama -

Da bi se postigle bolje karakteristike, od većeg radmana mesa, lakog teljenja i bržeg prirasta, u svetskom govedarstvu odavno se koriste melezi. U staroj Jugoslaviji ukrštanje limuzin i simentalske rase je bilo uveliko zastupljeno, a mnoge naše susedne zemlje su nastavile tu praksu, pa je normalno, na primer, u Hrvatskoj videti tele čija je majka holštajn, a otac belgijsko goveče, takođe i druga telad nastala ukrštanjem limunzina sa šarole govečetom, herefordom ili angusom. Kažu da se sve češće kupuju ukrštene tovne rase, a manje čist simentalac. Ipak u Srbiji se nekako ta praksa napustila i vrlo je mali broj farmera koji uzgajaju meleze u tovu.

„Ono što se traži jeste bolji kvalitet trupa, bolji radman, bolje iskorišćavanje hrane, to se najbolje postiže melezima i to je naučno dokazano pre toliko godina. Ja mogu da kažem da je meleženje dobra stvar, ako se uradi kako treba i ako se napravi neki koncept za prepoznatljivost na tržištu, jer sve se vrti oko tržišta. Svuda se u svetu plaća kvalitet mesa, a ne izgled goveda“, kaže stručnjak za stočarstvo poljoprivredno stručne službe Užice Dejan Stanković.

Pročitajte još – sa kojim rasama možete da konkurišete!

Čini se da činjenica da je meso naših goveda bolje, ukusnije i zdravije, nije dovoljno da izađemo na veliko tržište i odgovorimo potrebama Turske ili Kine. Iako je stočni fond prva stavka na kojoj treba poraditi, možda treba da počne da se razmišlja o praksama koje se odavno primenjuju u svetu, pa nekada i kod nas. Cilj uzgoja meleza je u što većem prirastu i iskorišćavanju hrane i što manjem držanju.

„Sigurno je da bi ti melezi bolje iskorišćavali hranu i bolje napredovali. S druge strane, postoje rase koje daju malo sitnuju telad, na primer šarole daje krupniju telad, pa se izbegava malo pri ukrštanju, pa se radije biraju angus i limunzin jer daju sitniju telad, jer je lakoća telenja prilikom tih kombinacija vrlo bitna stavka“.

Osim toga, Stanković naglašava da je vrlo važno u kojim uslovima se melezi uzgajaju i u kom momentu se prekida njihov uzgoj i prodaju otkupljivačima. Takođe, meso tovnih rasa imaju bolju cenu, pa svaka kombinacija simentalca sa angusom, limunzina ili šarolea diže vrednost. Drugo, ne plaćaju se svi komadi isto, pa se dešava da najbolji komadi budu prodati po 20 dolara za kilogram, a ostali po dva.

„Meleženje je proverena stvar i naučno dokazana, samo je pitanje kako će to da se organizuje. Međutim, nije toliko ni do organizovanja, koliko do samog proizvođača, ako neko hoće da radi u svom interesu. Ako želi bolji radman mesa, a jeftinije da ga proizvede, biraće meleza. Poenta je da se plaća kvalitet! Sve će to doći samo od sebe i kod ovih koji uzgajaju i kod onih koji otkupljuju, a tu su i navike kupaca“, kaže Stanković za čitaoce Bolje zemlje.

 

Julijana El Omari