U Srbiji će ove godine biti posejano manje pšenice nego lane, ali stručnjaci ne očekuju drastično smanjenje površina. Prema podacima Udruženja ”Žita Srbije” više od 50% parcela zaseje se nedeklarisanim semenom, što se negativno odražava na kvalitet zrna i prinos, prenosi RTS.
Zemljištu nedostaje vlaga, a poljoprivrednicima novac za setvu. Zbog manjeg ovogodišnjeg roda i niske cene, neki šabački ratari pšenicu će posejati na duplo manjim površina nego lane. Zarade na pšenici tvrde da nema. Seju je uglavnom zbog plodoreda, a sve češće, nedeklarisanim semenom, koje stručnjaci ne preporučuju.
„Prošle godine smo kupovali seme, pokazalo se loše, svašta ima u njemu, ove godine nismo. Ne može, skupo. Velika su ulaganja! Sad treba da posejemo pšenicu, tanjiranje, spremanje, sve preko 30 hiljada sa đubrivom, a na proleće ponovo, još toliko i više“, objašnjava poljoprivrednik Slobodan Dragojević.
Stručnjaci podsećaju da ukoliko se koristi seme iz ambara, mora prethodno da se zapraši, da se zaštiti, i da se poveća norma semena.
„Ukoliko ne rade naklijavanje i ispitivanje klijavosti tog starog semena, potrebno je da povećaju normu semena za najmanje 10%, i ukoliko se kasni sa setvom van optimalnog roka, svaki dan povlači povećanje norme semena”, kaže Svetlana Zlatarić, PSSS Šabac
Savet poljoprivrednicima je da primene redukovanu obradu zemljišta i setvu obave što pre. Optimalan rok je do kraja oktobra.
U Srbiji je 2017. pod pšenicom bilo zasejano rekordnih 650 hiljada hektara, a prošle godine, 80 hiljada hektara manje. Prema podacima Udruženja Žita Srbije, ove jeseni, hlebno zrno biće posejano na oko 550 hiljada hektara.
Izvor: RTS
J.E.
