Malo MRAZ, malo uvoz – šta da rade proizvođači KRUŠKE?

357
0
SHARE
Kruška
Prošle godine ubrao je 350 tona, ove godine, brao je mraz, foto V. Bojić

Loša godina za krušku; prolećni mrazevi značajno su oštetili rod u većem delu Srbije, a neke kompanije za preradu već su najavile uvoz ovog voća. Veliku štetu imao je Vladimir Bojić (34) iz Velike Krsne kod Mladenovca. Na 16 hektara pod Abate fetelom, vrlo malo će ubrati.

„Imao sam velika oštećenja od prolećnog mraza, tako nemam ni 10 odsto roda ove godine. Prošle godine sam imao izuzetan rod gde je trebaolo da uzmem veliku količinu novca. Međutim, od čitavog roda, samo 4,5 vagona kruške se užutelo u firmi, prezrela je jer nisu mogli da je prodaju od uvezene kruške. Uprkos odličnom kvalitetu kruške, kojim mogu da se pohvalim,  na kraju sam prodao po 22 dinara, umesto preko 70, 80 dinara za kilogram“, žali se Vladimir.

Mreža, navodnjavanje i hladnjača

zasad kruške
Teško u investiciju antifrost sistema, foto V. Bojić

Godišnji prinosi u zasadima Bojić su oko 350 tona, iako nije sve u punom rodu jer ima i mladih zasada. Prošle godine je odlično rodilo, 2017. rod je ubrao mraz i ove godine ponovo. Iako ozbiljan proizvođač sa zasadima pod protivgradnom mrežom i sa ugrađenim sistemom za navodnjavanje i hladnjačom od 315 kubika, Vladimir ne može lako da ‘uđe u novu investiciju‘.

„Jedini način da se spreči šteta od mraza jeste da uđemo u investiciju antifrost sistema, ali ne smem da se usudim jer nov traktor sam uzeo 2017. godine, koji još uvek otplaćujem. Iako imam tu proizvodnju s kojom bih mogao da uđem u kredit, ne smem, jer nemam sigurnost, verujte, toliko je rizično postalo tržište“.

Za jesenje radove, na rad u Austriju

zasad kruške
Samo za rezidbu potrebno je do 4000 evra, foto V. Bojić

Rizično tržište, ali i rizična proizvodnja dovela je proizvođača iz Velike Krsne da i pored naplate osiguranja od štete od prolećnog mraza, mora radom u inostranstvu da zaradi za neophodnu hemiju za sledeću sezonu.

„Za nedelju dana idem ponovo do Beča, da radim automehaniku da bih mogao da otplatim pripremu. Samo tri do četiri hiljade evra mi je rezidba! S druge strane hemija koju primenjujemo, skupa hemija, od 15 500 evra, ne daje efekta, iako ne štedim na tome, imam kruškinu buvu“.

Mraz – neminovan problem

mraz
Voćka se posle mraza odmorila i ima cvetnog potencijala, foto V. Bojić

Kruška donosi veliku zaradu, ali zaradu koja je propraćena mnogim problemima. Ukoliko je sačuvate od kruškine buve, zbog koje je mnogi ne gaje, tu je mraz koji će da obere rod. Sada, kaže Vladimir, voćka se odmorila i automatski spremila rod, cvetnog potencijala ima i sve zavisi od prvih vremenskih uslova i do prvih cvetova.

„Inače, tu je orezivanje, jesenje đubrivo, već smo uradili plavo zimsko prskanje, protiv bakterija, imali smo u 2018-oj erviniju koja se pojavila odjendnom, ja se trudim da ispoštujem maksimalno karence i opštu primenu pesticida, jer sam otac četvoro dece i kad uberem voćku sa stabla mogu da im dam da jedu“.

Još jedna izazovna godina za voćare. Uprkos nepoznanici kakvu nose tržište i vremenske prilike, proizvođači nastavljaju dalje sa svojim radovima i pripremama biljaka za sledeću sezonu.

 

J.E.