Foto: Pixabay

Sezona branja malina krenula je polako u mačvanskom kraju, a uskoro će krenuti i u ostalim delovima Srbije, a malinari kao i prethodnih godina muče muku sa radnicima, s tim što ih je ove godine zateklo i promenljivo vreme, ali i korona virus. 

 Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je za Bolju zemlju da je godina krenula naopako i da je korona dovela do toga da između 10 do 15 odsto malinjaka nije obrađeno. 

Korona, nestabilno vreme, sve utiče na ovogodišnji rod

“To su bili ljudi koji posle svojih primarnih poslova nisu mogli da idu do malinjaka da ga obrade, usled zabrane kretanja. Evo sada imamo poslednjih nedelja ovo vreme koje je neverovatno, prvo imate jako toplo vreme, pa jake vetrove, oluje, i pre nekoliko dana i grad. Normalno je da to utiče na malinu i očekuje se da će biti 25, 30 odsto manje malina nego li prošle godine”, navodi Radović. 

On objašnjava da smo prošle godine imali 120 hiljada tona malina, od toga 60 hiljada naša proizvodnja, 40 hiljada tona lager od 2018. godine, a ostatak je uvežen. 

“Tih 25 do 30 odsto manje malina nego li prošle godine je od ovih 60 hiljada naše proizvodnje”, dodaje Radović. 

Foto: Pixabay

Kada je u pitanju cena, predsednik Asocijacije proizvođača malina govori da su oni tražili dogovorenu cenu u narednih deset godina, ali da za sada samo na dva mesta u Srbiji cena jeste dogovorena i da je 250 dinara. 

Potražnja za beračima

Na pitanje kako se malinari snalaze i da li ima radnika s obzirom na to da je u pojedinim delovima Srbije već krenula berba, Radović kaže da im ide teško.

“Nudimo radnicima mnogo vise para nego prošle godine, tako su ove godine dnevnice od 2500 do 3000 dinara sa obrocima i smeštajem, ali je jako mali broj zainteresovan. Evo sada se priča i o nekom novom talasu korona virusa, biće teže da ako stvarno dođe do toga, primite nekoga na mesec dana u kuću, jer ako se zarazite onda svi idu u izolaciju i nema ništa od branja”, ističe Radović. 

On dodaje da je sada vreme da malina krene da se sadi na manjim površina, da bude deo porodičnog biznisa. 

“Dovoljno je da imate 20, 30 ari malina, sve preko toga je previše. Ljudima propada malina iz godine u godinu, a verujem da će tako biti i ove. Zato treba smanjiti površine, a i mi sami u asocijaciji zajedno sa Institutom za voćarstvo u Čačku se zalažemo da se promeni Zakon o sadnom materijalu, kako bi ljudi koristili isključivo zdrave sadnice. Ne može se vise kupovati sadnica preko internet, brze pošte, od komšije, prijatelja, treba je uzimati od naših izvornih matičnjaka”, navodi naš sagovornik. 

On zaključuje da Srbija bogom dana za poljoprivredu, kao i da moramo i dalje da ulažemo više u ovu granu. 

“Moramo da budemo složni! Poljoprida jeste podignuta na viši nivo, ali mora još. Videli smo da je sve stalo u vreme korone, osim ove grane. Bez poljoprivrednog proizvođača nemamo hranu, koja nam je preko neophodna”, rekao je on i dodao da je Srbija i dalje lider kada je u pitanju malina, ali mora biti na prvom mestu po pitanju proizvodnje.