Priča iz ruralnih sredina ima raznih. Sati i sati programa već decenijama prikazuju načine života na selu, ali svaka priča posebna je, jer porodice sa sela ali i pojedinac daju lični pečat takvom načinu života.

U selu Paležnica nadomak Rajca, upoznali smo Ljubicu Stepanović, vrednu i preduzimljivu ženu koja nam je ispričala koliko su ona i porodica angažovani u poljoprivredi.

Za mala poljoprivredna gazdinstva važi osnovno pravilo, a to je da se svaštari. Od plastenika preko ratarstva i stočarstva proizvede se taman onoliko koliko je potrebno da se podmire sopstvene potrebe ali i da se sav višak proda. O tome, Ljubica kaže:

“Sejemo sve. Pasulj, boraniju, kukuruz, žito. Povrće mahom prodajemo, a kukuruz koristimo za stoku. Imamo nešto koza i krave od kojih spremam sir i kajmak”.

Kupci se lako pronalaze i oni su iz gradova koji ne pitaju za cenu kada znaju da kupuju domaće jaje koje je snela kokoška koja kljuca po dvorištu ili sir koji je od mleka koje je opet proizvela krava koja ide na pašu i ne hrani se koncentratima.

Paležnica je lepo selo koje preseca potok koji teče i koji pruža još jednu mogućnost, a to je da se drže guske i patke koje obožavaju vodu. Dolaskom Kineza u našu zemlju, porasla je tražnja za ovom živinom, a i kod nas se malo promenila svest pa su patke postale sve više tražene.

Ove godine seoski turizam doživeo je svoj procvat pa je to bio osnovni motiv da svi oni koji su mogli da ponude smeštaj to i učine jer je potražnja velika. Ljubica je na dobrom putu da to učini, posebno što ima odličnu saradnju sa lokalnim udruženjem žena „Zlatne ruke“.

„Mi možemo da proizvedemo sve. Ali baš sve“, kaže Ljubica i dodaje:

„U našem udruženju „Zlatne ruke“ negujemo tradiciju. Imamo žene koje osim izrade ručnih radova spremaju hranu, a naročito stara domaća jela koja možemo da ponudimo gostima koji su željni našeg sira, kajmaka, proje i kačamaka. Naravno, tu je i domaće pile, patka, supa od guske… Ma sve što se samo poželeti može!”

Kod malih proizvođača jedan od najboljih načina za bolju i možda sigurniju zaradu jeste prerada odnosno proizvodnja zimnice. Bilo da se radi o slatkoj ili slanoj zimnici, teglica ajvara ili domaćeg džema od kajsije često košta nekoliko puta više od kupovine same sirovine. A još jedan način za zaradu je i taj što sve veći broj urbanog stanovništva voli da dođe na selo gde učestvuje u seoskim poslovima i zajedno sa domaćinima priprema zimnicu. To je svakako jedan od načina da seoski turizam potpuno zaživi u Srbiji i postane jedna od glavnim turističkih ponuda.

Srdačne i vredne domaćice, kao što je naša sagovornica, svakako da mogu dati poseban doprinos razvoju ove grane poljoprivrede.

Autor: dipl. inž. polj. Goran Veljković