MAJ U VAŠOJ BAŠTI

84
0
SHARE

Maj je mesec najaktivnijih i najvažnijih radova u vašoj bašti. U maju priroda bukvalno buja. To je mesec cveća, i bujanja vegetacije kada nastupa pravo proleće.

Poljoprivredni stručnjaci takođe tvrde da visoke temperature vazduha i zemljišta u maju pogoduju razvoju bolesti i štetočina.

Niko nije bolje od našeg naroda procenio mesec maj. Vezani su mnogi običaji, ali i prognoze koje su se uglavnom obistinjavale, jer su zasnovane na viševekovnim iskustiva skupljanim u našem narodu.

Verovanja su da iza mokrog maja ide suvi jun i obrnuto da iza suvog maja ide vlažan i kišovit jun. Majske tople zore podstiču na rast bukvalno sve dok majski mrazevi uništavaju sve i prete uspehu cele sezone.

Verovanja su da majske kiše najviše utiču na žito i lozu, pa se kaže: „ Majske kiše žita i vina sve više“. Postoji verovanje da mnogo grmljavine u maju donosi berićetnu godinu dok tih i tmuran maj donosi siromašnu letinu.

Što se tiče baštenskih poslova, moglo bi se reći da je maj mesec kopanja i čupanja.

Okopavajte kulture koje su nikle i koje su dovoljno porasle da ih okopavanjem ne povredite. Nikad ne okopavajte preblizu korena, kako ne bi povredili biljku.

Biljka je još mlada, a presađene biljke kao što su paprika i paradajz mogu biti ozbiljno dovedene u pitanje ukoliko im oštetite koren. Dovoljno je da usitnite pokoricu koja se javila posle padavina.

Na sadnicama paradajza treba redovno kidati zaperke, kako bi nam plodovi bili veći i kvalitetniji.

Ali ni u tome ne treba preterivati. Potrebno je da biljka oformi krošnju i da ima dovoljno zelene mase da bi mogla da iznese plod. Dakle, ne preterujte sa kidanjem zaperaka.

E, sad iz iskustva znam neke stvari, a to je da termofilne biljke kao što su paradajz i paprika na jakom suncu mogu biti bukvalno spržene.

Zbog toga je dobro da paprika raste među korovom takođe je malčujte kako bi zemlja zadržavala vlagu. Krastavac je takođe poželjno da raste zaštićen donekle travom a paradajz mogu da sačuvaju zaperci zato ne treba preterivati sa njihovim kidanjem.

Najbolje je rešenje da ove kulture sadite u delu povrtnjaka koji je u hladu u periodu najvećeg sunca i naravno paziti na zalivanje.

Dakle, ukratko, u maju neki osnovni radovi su:

Kao prvo, suzbijanje korova u povrću koje je niklo, kako bismo formirali lepe i zdave biljke.

Zaštita paradajza, paprike, krastavca, krompira i drugog povrća od plamenjače i drugih bolesti.

Pratiti sadnice krompira kako bi na vreme suzbili krompirovu zlaticu. Delovati odmah čim se pojave prve larve.

Zatim, u maju je potrebno dodatno prihraniti neke useve. To ćete lako prepoznati po izgledu biljke. Po njenoj formi, boji listova i jačini stabla. Ukoliko biljka ne deluje zdravo, listovi žute, plod otpada potrebna joj je dodatna prihrana.

U maju se takođe na otvorenom seju: pasulj, krastavac, lubenica, dinja, kukuruz šećerac, tikvica…

Nekoliko saveta oko izbora sadnica

Polovinom maja prestaje opasnost od kasnih mrazeva pa je tada i krajnji rok da zasadite i najosetljivije biljke. U tu grupu svakako spadaju paradajz i paprika.

Ukoliko niste sami pravili rasad ovih biljaka moraćete da ga kupite kod proizvođača. Kod nas je to najčešće na pijacama. Potrebno je obratiti pažnju na neke osnovne karakteristike kako bismo izabrali kvalitetnu i zdravu biljku.

Prvo, proverite da na biljkama nema biljnih vaši, jer se biljke proizvode u plastenicima koji često nisu dovoljno ni provetreni ni zasenčeni, a u kojima je vlažnost vazduha iznad potrebnih vrednosti. Tako da je moguće da plamenjaču unesete u vaš vrt već prilikom kupovine presade paradajza.

Gledajte da je biljka zelena, da nema dugačko i tanko stablo jer je moguće da se već u transportu polomi. Takođe obratite pažnju da ima dobro razvijen korenov sistem. Jer će se brže i lakše ukoreniti i kraće će biljka bolovati.

Za paradajz je potrebno da obezbedite pritke kako bi mogao da se nasloni i veže. A za krastavac obezbedite mrežu da se penje.

Za one koji nemaju svoju baštu, papriku i paradajz je moguće gajiti na balkonu. Potrebno je obezbediti neki minimum uslova i imaćete svoje plodove na balkonu solitera.

Potrebno je da obezbedite nekolio saksija napunjenih supstratom. Bitno je da pogodite veličinu saksije i to će biti sasvim dovoljno. Tako možete saditi i začinsko bilje.

Za papriku i paradajz potrebno je obezbediti saksije od 20 litara. Takođe, potrebno je češće zalivati jer se zemlja u saksijama brže isuši!

pročitajte - sve o gajenju krastavca
pročitajte – sve o gajenju krastavca

Takođe obezbedite pritku ili vežite biljku za ogradu terase. Uz malo truda rodiće vam paradajz na balkonu solitera.

Malčiranje

Malčiranje predstavlja prekrivanje površine zemljišta posebnim materijalom, malčem. Kao malč se mogu koristiti različiti materijali. Od prirodnih do veštačkih. Naravno, uvek koristite prirodne materijale ukoliko imate mogućnosti.

Kao materijali za malčiranje mogu se koristiti:

• kora četinara i nekih lišćara
• iglice četinara
• otkos trave
• treset
• kompost
• slama
• piljevina
• sintetička folija
• papir
• živi malč-pokrivači tla

Malčiranje ima ulogu da simulira šumsku stelju i sastavljena je uglavnom od opalog lišća i grančica. Najbolji period za malčiranje je prelazak iz proleća u leto kada počinje opasnost od visokih temperatura, a zemljište je već dovoljno zagrejano. Debljina malča bi minimalno trebalo da iznosi od 1-3 centimetara u zavisnosti od vrste malča.

Malčiranje takođe ima svoje prednosti i nedostatke, zato ga je potrebno obaviti pažljivo. Obratiti pažnju na debljinu malča. Prevelika debljina malča može dovesti do prevelikog zadržavanja vode u predelu korena biljke i kasnije može dovesti do njegovog truljenja. Trebalo bi izbegavati dovođenje malča u kontakt sa korom biljke jer može izazvati truljenje i gljivična obolenja. Nadzemni delovi stabla koji su pokriveni malčom mogu formirati površinske korenove. Pojedine vrste malča, kao što je otkos trave, mogu izazvati promenu PH vrednosti zemljišta, pa redovnom primenom iste vrste može doći do ozbiljnog poremećaja koji je potrebno regulisati. Rad anaerobnih bakterija može proizvesti neprijatne mirise.
Kao malč se mogu koristiti i pokrivači tla. Živi malč jesu biljke koje pokrivaju tlo i tako zadržavaju vlagu.

Zasenjivanje

Pri proizvodnji rasada, ako posle dužeg oblačnog vremena nastupe sunčani dani, onda preko leja treba staviti neki zastor ili asure, kako sunčevi zraci ne bi oštetili rasad. Nisu retki slučajevi kada usled ovakve pojave, a da se ne izvrši zasenjivanje, sunčevi zraci oštete rasad. Zasenjivanje ne treba primenjivati ukoliko nema potrebe za tim, jer takođe može da bude i štetna mera ukoliko se primenjuje bez preke potrebe.

Za sve biljke neophodni su određeni intenzitet i kvalitet svetlosti i određena dužina dana. Najviše svetlosti potrebno je biljkama poreklom iz toplih, južnih regiona, kao što su paprika, lubenica, paradajz (minimalan intenzitet svetlosti je oko 5.000-6.000 luks-a). Te vrste ne podnose zasenjivanje, a u zaštićenom prostoru mogu uspešno da se gaje samo u periodu s dosta svetlosti.

Za ublažavanje sunčevog zračenja kod nas se prodaju mreže za zasenjivanje koje podsećaju na zelene vreće – ambalaža za povrće. S njima se intenzitet svetla smanjuje zavisnosti o gustoći tkanja za 30-60%. Jačina sunčanih zraka primoraće povrtare da primene mreže jer snižavaju temperaturu pod zaštitom do 12° C.

Zasenjivanje je moguće i prirodnim materijalima, ali oni nisu toliko praktični. Najčežće su to asure ili pleteni zasenjaci od trske.

U proizvodnji povrća ekstremne temperature javljaju se prvo u zaštićenim prostorima (plastenicima ili staklenicima), osobito u plastenicima koji imaju samo frontalno ili bočno provetravanje, a takvi su kod nas u velikom broju. Kod uzgoja povrća na otvorenom najčešće susrećemo ožegotine od sunca na listovima salate, a kod plodovitog povrća na plodovima paprike.

Dakle i sa zasenjivanjem pažljivo. Mada, kako iskustva iz poslednjih sezona kažu, sve više se zasenjuju bašte pogotovo delovi sa kulturama koje ne podnose jako sunce.

Želimo Vam lep plodan povrtnjak i uspešnu sezonu. Uz dobre i korisne savete sve je lakše postići.

Dipl. ekonomista Aleksandar Ogrizović