Foto: Vukicin Azil za biljke/Privatna arhiva
- Reklama -
Slider

Paradajz, paprika, patlidžan, krastavci, tikvice, luk, prosečna bašta u Srbiji. A onda svratite do Vukice Todorović u Kulu i kreće čudo. Ne znate na koju stranu pre da pogledate, jer ona nema jednu sortu paradajza ili dve, već, zamilsite, 500 različitih sorti ovog, većini, omiljenog povrća.

Foto: Vukicin Azil za biljke/Privatna arhiva

“Od svega što imam, najviše gajim paradajz, pre tri godine sam imala nekih 30 sorti, a sada sam sakupila 500. Kako nema prostora da sve odjednom gajim, moram da napravim neki raspored, tako sam letos u bašti imala oko 200 sorti paradajza” objašnjava za Bolju zemlju, Vukica Todorović.

Skromno dodaje da osim paradajza gajii i sve vrste paprike i da ima 200 sorti.

🍅😁

Gepostet von Vukicin Azil Za Biljke am Sonntag, 29. Dezember 2019

Obrađuje tri bašte, a opet su male za sve što ima

“Kako nemam veliku bastu moram manje da sejem i ne mogu sve sorte, koje imam, iste godine da posadim. Svake godine sadim druge, kako bi sve došle na red i kako bi ih sve probali. Oko kuće imam oko 400 kvadrata bašte i radim kod komšija još dve bašte koje su iste veličine kao i moja. Nađe se mesta za sve po malo slatki krompir, više vrsta patlidžana, egzotične biljke, krastavce i to su sve stare autohtone sorte koje su iz svih krajeva sveta došle kod mene, a veoma su retke kod nas” skromno kaže Vukica.

A sve je počelo iz njene velike ljubavi prema povrtarstvu i želje da njena porodica bude sigurna da zna kakvo povrće jede.

“Kada sam počinjala bukvalno sam ljude molila da mi pošalju semenke, prodaju, poklone. Onda sam napravila i profil Vukicin Azil za Biljke, kako bih našla ljude sa istim interesovanjima. Tada su mi dve žene poslale veći broj semenki koje sam koristila za razmenu i tako sam polako počela da stvaram svoju kolekciju. Meni je cilj bio da dođem do neki starih sorti, da dobijem nasledno seme. Zato sada kada mi neko traži semnke, ja uvek pomognem, pošaljem, jer sam nekada i ja tako počinjala” objašnjava naša sagovornica.

Vukica ima više od 800 sorti povrća, lekovitog bilja, cveća

Kako kaže semena se jednostavno razmenjuju među ljubiteljima povrtarstva, ali kada je neka vrsta posebno zanima i želi to da ima izdvoji novac i kupi.

Gepostet von Vukicin Azil Za Biljke am Montag, 18. Februar 2019

Semenke se razmenjuje, a po potrebi i kupuje

“Ljudi kada primete da nešto volite i da bas uživate u tome što radite, onda počinju i sami da poklanjaju, javljaju se. Ja kada primetim da neko ima biljku koja mi je zanimljiva tražim. Tada nudim seme za zamenu, ali nekome ko ima mnogo, ja i nemam šta novo da ponudim, tada kupujem. Najviše što sam plaćala je 8 evra za nekih 20-30 semenki, ali to mi se zaista isplati, deluje puno, ali kada razmislite da imate naslednike od tih biljki i da ih posle možete dati nekom drugom, da možete svake godine da proizvodite svoju bašticu, to se isplati” iskrena je Vukica.

Povrće koje Vukica gaji je organsko, ali kako sama kaže, kada je počinjala koristila je hemijska sredstva.

“ Iskreno rečeno do pre neke tri godine sam koristila hemijske preparate, jednostavo tako se uvek radilo i tako sam navikla. Ali, onda sam shvatila da mogu biljke da gajim i bez hemije. Moje dete uđe u baštu i ubere sa biljke šta joj se jede i odmah pojede. Prvenstveno sam zbog nje krenula tako da uzgajam i sada je apsolutno sve organsko” rekla je naša sagovornica.

U početku joj je bilo zaista teško, izgubila je mnogo biljki, čak i neke sorte, neiskustvo, ali sada zna kako da se bori sa plamenjačom bez upotrebe hemije. Koristi slamu, seno, lišće tako sprećava rast trave i održava vlagu.

Gepostet von Vukicin Azil Za Biljke am Donnerstag, 7. Februar 2019

Isključivo organska proizvodnja

“Ako vidim da se pojavi plamenjača, što je najčešće, ja radije uklonim biljku, nego da dozvolim da zarazi druge. Prvo probam sa skidanjem listova, ako to ne pomogne, onda je celu izvadim, da se bolest ne bi dalje širila. Takođe prskam sa sodom bikarbonom i sa mlekom, ako i to ne pomogne, vadim. To je moja jedina borba, ništa drugačije ne radim, pa šta bude. Koliko god da bubice i životinje uzmu, ostane i nama, zato uvek sadim više. Ako nešto volite i tome se posvetite koliko god da je teško nekako se izborimo i ja i biljka” objašnjava Vukica.

Kako kaže uvek izađe u susret kada joj neko traži semenke na poklon, nešto proda, ali nema nikakvu zaradu. I ono što malo zaradi koristi da pokrije troškove supstrata za rasadu.

“Već dve godine pokušavam da uštedim da napravim jedan plastenik, jer u kući uzgajam rasad, pa mi to bude malo i naporno. Dešava se kada nam prijatelji dođu da nemamo gde da sednemo” uz osmeh kaže ona.

Godišnje pošalje između 150 i 200 koverti sa semenima na poklon. I to u Bosnu, Hrtvatsku, Sloveniju, Makedoniju, a najviše po Srbiji.

100 cuda u mojoj basti

Gepostet von Vukicin Azil Za Biljke am Dienstag, 22. Januar 2019

“ Ljubav prema povrću ne poznaje granice, jedino imamo malo problema na granici, kada se šalju malo krupnije semnke, desi se da neće da proslede dalje” rekla je Vukica.

Mnogo vremena joj odlazi na posao oko biljaka, i njena porodica se žali, ali kako zbog problema sa kičmom nije u mogućnosti da radi, odlučila je da bar na ovaj način doprinese. 

“Tokom cele godine ne kupujemo povrće. Napunim tegle zimnicom, zamrzivač, za nas imamo. Po nekada i 16-17 sati provedem u bašti, a kako ne koristim hemiju trave uvek ima. Bude i viška povrća koje sam pokušavala da prodajem, ali jako je teško. Ljudi nemaju razumevanja da ja od semnke, u kući, to uzgojim i koliku muke je uloženo u sve. Ja razumem da se nema novca i zaista je teško prodati. Onaj ko ne uzgaja baštu ne zna koliko je vremena potrebno i koliko je teško” dodaje Vukica.

Kako čuva semena

Za čuvanje semena Vukica ima veliku drvenu kutiju.

“ Prostor u kom se čuva mora da bude suvo a tamno mesto. Semneke se izvade, operu, radim fermentaciju, jer se tada razdvoje one koje su loše, kako bi mi ostale samo one dobre. Pakujem ih kada su dobro suve u kesice, na koje pišem koja je vrsta, sorta godina proizvodnje. Tako spakovana paprika i paradajz nicali su i posle 10 godina, a neke sorte ne mogu. Uglavnom isprobavam, posadim pa koliko nikne” kaže Vukica Todorović.

Egzotične biljke svuda po dvorištu

Gepostet von Vukicin Azil Za Biljke am Dienstag, 5. Februar 2019

Kako kaže naša sagovornica ima svega kivan, staroselo dinja koja dok je zelena ima ukus krastavca, a kada zri ima ukus dinje. Inka krastavac to je kao divlji krastavac, naga krastavac,  to su sve stare autohtone sotrte koje su došle iz drugih krajeva sveta stigle kod Vukice u njen azil za biljke.

“ Đavolja kandža to je lekovita biljka, mladi plodovi se mogu dinstati i jako je ukusno, a kada je zrela bukvalno liči na kandžu. Peruanska jagoda, koliko god da zasadimo bude malo, svi vole to da jedu” rekla je Vukica.

 

Slider