LISIČARKA: pečurka ukusnog mesa i prijatne arome, 100 grama sadrži samo 12 kalorija!

1034
0
SHARE

Lisičarka (Cantharellus Cibarius), je poznata kao pečurka za sladokusce, zbog svog ukusnog mesa i prijatne arome. Spada u jestive gljive i u narodu poznata pod različitim imenima: kajsijevača (Fruška gora), lisičac (Jastrebac), ljutica (zapadna Srbija), žujkica (Tara). Lisičarka raste u četinarskim i listopadnim šumama (hrastovim, bukovim, grabovim, lipovim), od ranog leta do kasne jeseni. Traži jako puno vlage i može se naći tokom čitavog leta i jeseni ako je količina vlage povoljna. Najmasovnije raste posle obilnih pljuskova i čestih kiša.

lisičarke u četinarskoj šumi, foto: Jasminka Marković
lisičarke u četinarskoj šumi, foto: Jasminka Marković

Ima boju žumanceta (žuto narandžastu), više ili manje izraženu, sve do belkaste, zavisno u prvom redu od količine vlage u vazduhu. Veličina šešira-klobuka dostiže do 10 cm. Stablo je manje više cilindrično, iste boje kao i šešir, ponekad suženo prema dnu. Kod mladih pečurka, šešir je nepravilnog oblika sa uvijenim rubom i ulegnućem u centru. Kako pečurka stari šešir postaje pljosnatiji i produbljuje se na sredini. Lisičarka nema klasične listiće takozvane prutiće, nabore koji silaze niz drščice. Listići su srasli sa drškom, nerazvijeni ili gotovo nepostojeći, međusobno povezani poprečnim žilicama, manje ili više izraženi. Prepoznatljiva je po mirisu kao kod kajsije (što je ujedno važna identifikaciona karakteristika), a ukus joj je slatkast ili ponekad prijatno gorkast.

grupisane lisičarke u listopadnoj šumi, foto: Jasminka Marković
grupisane lisičarke u listopadnoj šumi, foto: Jasminka Marković

Raste u gustim šumama i najčešće na mahovini. Ako se nađe jedna pečurka odmah treba tražiti i druge, jer one rastu u grupi. Čitavi žuti tepisi lisičarki mogu se često videti na proplancima u šumi.

Istraživanja su otkrila da lisičarka sadrži u sebi prirodni insekticid koji odbija insekte, a ne škodi ljudima.

Oprez!

Lisičarka ima opasnog dvojnika, lažnu lisičarku. Ona je lagano otrovna i ako se pojede može doći do gastrointestilnog poremećaja. Njen šešir jako liči na šešir lisičarke. Međutim razlika se može videti ako se pažljivo pogleda. Njene lamele završavaju se na stablu i obično su tamnije boje od šešira. Šešir je značajno tanji, a i stablo je tanje i šuplje. Može se zameniti i sa zavodnicom, koja je tamnije boje i raste na panjevima i korenju drveća . Druge vrste imaju prave listiće za razliku od lisičarke, a dobro je znati da su prave lisičarke nešto manje, ne tako intezivne boje i ne ostavljaju boju po rukama kao otrovne.

Lekovita svojstva lisičarke

Prilikom branja treba ih dobro očistiti i ne treba ih prati da ne bi upile vodu i izgubile nutritivnu vrednost. Smatra se da su pečurke namirnice budućnosti upravo zbog svojih lekovitih sastojaka. Lisičarka ima antibakterijska i antivirusna svojstva, jača imunitet, čisti organizam, snižava holesterol, poboljšava cirkulaciju i krvni pritisak i smiruje živce. U zemljama Dalekog istoka koriste je za lečenje upale očiju i suve kože zbog vitamina D. U Kini joj vekovima pripisuju moć za lečenje vida i disajnih organa . Pored svih korisnih svojsatava, ne preporučuje se upotreba više od 2 puta nedeljno, jer je teška za želudac i može izazvati smetnje kod varenja, pa je zbog toga ne treba davati maloj deci.

Lisičarke spadaju u kvalitetnije pečurke i kao i sve ostale pečurke, lisičarka je dobar izvor prehrambenih vlakana, a pored toga sadrži proteine, razne esencijalne kiseline i polisaharide. Od vitamina sadrži B1, B2, C i D, kao i sve pečurke , a posebno A i C. Takođe, i mineralne materije: natrijum, kalijum i magnezijum (koje su blagotvorni za srce i krvne sudove), gvožđe, cink i kalcijum, a zbog vitamina D preporučuje se kod prevencije metaboličkih bolesti kostiju.

tek ubrane lisičarke, foto: Jasminka Marković
tek ubrane lisičarke, foto: Jasminka Marković

Lisičarka je jedna od retkih vrsta pečurki koja ne trune. Otporna je na sve parazite i mikrobe. Naročito je delotvorna kod svih vrsta hepatitisa. Takođe čisti jetru od svih otrova i ostataka lekova. Sadrži 3 puta više karotena od šaragarepe. Beta karoten (provitamin A) je poznat kao jak antioksidans koji štiti celokupni organizam od slobodnih radikala sa posebnim dejstvom na oči i kožu. Beta karoten iz lisičarki sprečava upalu očiju, poboljšava vid, smanjuje isušenost kože i sluznice oka. Posebno se preporučuje u letnjim mesecima jer štiti kožu od UV zaračenja. Beta karoten štiti i krvne sudove (arteroskleroza) ne dozvoljavajući oksidaciju lošeg holesterola (LDL).

Svim ljubiteljima pečuraka poznata je po svom višestrukom načinu pripreme raznih specijaliteta, pa pored šampinjona i vrganja, spada u pečurke koje se najčešće koriste u kulinarstvu u našim krajevima, mada prema mišljenju nutricionista u ishrani nedovoljno koristimo pečurke. Lisičarka se priprema na najraznovrsnije načine, ali je najbolja sveža. Ako se zamrzne, gubi na ukusu, a sušena i mlevena u prah nije ni blizu očekivanog kvaliteta i arome. Jedna je od retkih pečuraka koja u hladnijim mesecima može dugo ostati sveža u frižideru, bez kvarenja i promene arome i kvaliteta mesa.

100 g lisičarke sadrži samo 12 kalorija

očišćenje i spremne za ručak, foto: Jasminka Marković
očišćene i spremne za ručak, foto: Jasminka Marković

Pogodna je za sve vrste jela , ali se zbog čvrstog mesa zahteva duže kuvanje. Ona se mora dobro sažvakati, u protivnom otežava varenje. Lako se čisti i ne ostavlja mnogo otpadaka. Mogu se spremati same ili kao dodatak raznim jelima, salatama i umacima. Zbog intezivne boje, pored ukusa i koloritom ulepšava trpezu. 100 grama ove pečurke daje samo 12 kalorija (90% njenog sastava čini voda), pa se njena upotreba preporučuje u mnogim dijetama.

Lisičarke se mogu sušiti, na rešetkastim podlogama na promaji. Ako su plodovi sitniji, suše se cele ili se cepaju na komade, ako su krupnije. Sušenje treba da bude umereno da bi zadržale boju. Nisu podložne kvarenju i crvi ih retko napadaju. Zamrzavaju se uz prethodno blanširanje na 900 (3-4 minuta). Pre zamrzavanja, treba ih dobro ocediti i u tankom sloju zamrznuti. Lisčarke se mogu salamuriti sveže, u odnosu soli i pečurki 20:80, bez dodavanja vode, koju će same otpustiti, a mogu se ostavljati u marinadi prethodno blanširane.

 

M.Papić