Foto: Privatna arhiva

Bogata belančevinama, ugljenim hidratima, vitaminima, mineralima, keleraba i dalje nije popularna na našim prostorima.  Kao dvogodišnje povrće iz porodice kupusnjača, može uspešno da se gaji kako na otvorenom polju, tako i u plastenicima.

Ako vas zanima prolećna proizvodnja, onda se seje polovinom novembra u tople leje, rasađivanje počinje polovinom januara meseca, dok je berba  60-70 dana od sadnje.

Foto: Privatna arhiva

„Može se proizvoditi tokom cele godine, s tim da za proizvodnju tokom leta skraćuje period pristizanja na pedesetak dana.  Za pristizanje tokom zime setva je početkom oktobra, a rasađivanje tokom novembra a pristizanje za ubiranje tokom februara meseca, gde se vegetacija produžava i do 90 dana“, kaže za Bolju zemlju Miloš Gajičić iz Brezovice koji uzgaja ovo povrće.

Prema njegovim rečima, ako želite da uzgajate kelerabu trebalo bi da znate da se agrotehničkih mera ide standardna priprema zemljišta kao i za sve povrtarske kulture.

Foto: Privatna arhiva

„S tim da navodnjavanje kelerabe treba prilagoditi tokom pravljenja  „glavice“ da ne bi došlo do pucanja, tako da je treba zalivati u tom periodu češće a potom manje. Treba izbegavati zemljišta koja boluju od kile kupusa, koja može uništiti proizvodnju ili pak  „glavice“ mogu ostati sitnije ili se izobličiti, tj.poželjno je da ostane pljosnata a uz prisustvo bolesti postaje okrugla“, navodi Gajičić.

Kada je u pitanju zaštita ovog povrća, naš sagovornik ističe da je kao i za sve kupusnjače potrebno odraditi jednu zaštitu u rasadu radi sprečavanja pojave pepelnice i plamenjače i kasnije još jedan tretman tokom vegetacije.

Foto: Privatna arhiva

Posebna treba obraditi pažnju tokom berbe, navodi Gajičić. On dalje dodaje da se ubiraju plodovi sečenjem do zemljišta „glavice“ sa sve listom krupnoće od oko 250 do 300 grama, ili bez lista krupnoće oko 350 grama.

„Što je keleraba starija to je nepovoljnija za ishranu jer obrazuje previše celuloznih vlakana i gubi na ukusu i postaje žilava“, napominje Miloš.

Ovo povrće može da se koristi kao salata, dodatak jelu i potpuno sveže.

Foto: Privatna arhiva

„Lekovita je i pomaže smanjenju holesterola u krvi, bogata je celulozom koja pomaže normalnom radu creva i varenju, kao i za ljude obolele od žuča. Pored svih lekovitih ima i štetnu stranu, a to je za ljude koji  su oboleli od čira na želucu, dvanaestopalačnom crevu, gastritisa, stomačnih i bubrežnih zapaljenja. Keleraba je bogata belančevinama, ugljenim hidratima i malo mastima, vitaminima A, B1, B2, B6, C idr., mineralnim materijama“,  ističe Gajičić.