Čičak ima izuzetan značaj u farmaciji jer ispoljava lekovita svojstva, pa je odavno poznat i u narodnoj medicini. Samonikao je u Evropi, a unesen je u Aziju i Severnu Ameriku.

Čičak je dvogodišnja biljka koja ima dugačak sivosmeđi i vretenasti koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilnog, srcolikog oblika. U drugoj godini izraste uspravna razgranata stabljika visine od 1 do 1,5 m. Listovi su sve manji idući prema vrhu stabljike. Cveta u glavicama s grimiznocrvenim cevastim, gusto zbijenim cvetićima, što imaju kukice pomoću kojih lako prijanjaju za odeću. Cveta od juna do avgusta.

Raste uz puteve, na livadama i neobrađenom zemljištu. U srednjem veku ova biljka je redovno korišćena u kulinarstvu kao povrće izuzetno hranjivih vriednosti. Danas se kao kulinarska namirnica koristi još samo u Japanu.

Postoji više vrsta čička i sve su lekovite. Miris mu je malo neprijatan, ali kad se osuši taj miris nestaje. Čičak se koristi za lečenje raznih bolesti mada ga mi tretiramo samo kao korov. Mnogi narodi ga koriste i u ishrani jer je dobar prečišćivač krvi od svih otrova i toksina koji se gomilaju u organizmu. Čičak se može koristiti kao protiv otrov kod ujeda zmije tako što se na mesto ujeda sipa sok iz čičkovog lista. To može da se koristi dok se ne stigne do lekara po protivotrov. Takođe, čičak sprečava opadanje kose, leči razne kožne bolesti, kao i reumu. Od korena čička se sprema čaj i to od sušenog , a može i od sirovog.

Čičak je dobar za jetru. Ishranjuje je i pomaže čišćenje krvi. Može se svrstati u diuretike. Podstiče znojenje, izbacivanje tečnosti i doprinosi čišćenju organizma. Čičak igra značajnu ulogu i kod regulisanja nivoa šećera u krvi. Koren čička sadrži insulin koji dobro deluje kod dijabetičara.

Na nekim istraživanjima, koja su rađena na životinjama, čičak je pokazao antitumorne efekte.

U pojedinim zemljama, gde je lečenje biljem dosta zastupljeno, čičak se koristi kao glavni ili sporedni sastojak u tretmanu protiv raka.

Lekovite preparate je vrlo jednostavno napraviti u kućnim uslovima. Tinktura od čička veoma je efikasna u odstranjivanju fleka koje se pojavljuju na glavi. Pravi se tako što se supena kašika sitno iseckanog korena čička sipa u flašu, a onda prelije sa 70-procentnim alkoholom. Flaša se ostavi da odstoji mesec dana, po mogućstvu na nešto višoj temperaturi od 25 stepeni, koja se smatra sobnom. Posle toga, dobijena tinktura se četkicom nanosi na kožu, više puta nedeljno, sve dok postoji problem.

Uljni ekstrakt čička predstavlja odlično sredstvo za masažu kože glave. Preporučuje se osobama retke, slabe i tanke kose posle svakog pranja. Na ovaj način ekstrakt istovremeno hrani kosu i vraća joj sjaj.

Za pripremu ulja potrebne su tri kašičice korena čička i 200 militara rafinisanog maslinovog ulja. Ovako spremljena mešavina treba da odstoji tri nedelje, a onda se ekstrakt nanese na kosu, a glava prekrije flanelskom krpom. Sa ovako nanetim čičkovim uljem najbolje je prespavati, a onda kosu oprati i postupak ponoviti periodično.

Suv koren istucan u prah i pomešan sa maslinovim uljem, tako da se dobije kašast izgled, preporučuje se za lečenje gnojnih rana. Rane se tretiraju tako što se ovaj narodni lek stavi u tankom sloju, a preko toga sterilna gaza i zavoj ili flaster, u zavisnosti na kom delu tela se nalazi.

Čaj od semenki je dobar protiv reume. Sprema se tako što se jedna supena kašika semenki kuva u pola litre vode pet minuta, a zatim ostavi da poklopljena odstoji 10 do 15 minuta. Proceđeni čaj pije se ujutru i uveče, ali samo po dve kašike.