Foto: Pixabay

Heljda je veoma zdrava namirnica, ukusna, nije skupa i lako je možete uzgajati. Ova jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice troskota, poreklom je iz Azije. Uzgaja se zbog zrna koje je lako svarljivo, uklanja štetne materije iz organizma i zato se smatra da ima lekovita svojstva.

Heljda je poznata po tome što ne sadrži gluten i zbog toga se preporučuje osobama koje su osetljive ili alergične na ovaj protein. U 100 grama heljde ima 1435 kJ, odnosno 343 kcal, 71,5 grama ugljenih hidrata, 13,2 grama proteina i samo 3,4 grama masti. Bogata je bogata je kalijumom, fosforom, magnezijumom, cinkom, kalcijumom, gvožđem i jodom, a zbog svega što sadrži služi kao dijetalna hrana.

Kada, kako i gde sejati heljdu

Osim što je odlična za ljudsku upotrebu, heljda je veoma dobra medonosna biljka. Zavisno od vremena setve predstavlja odličnu pčelinju pašu tokom letnjeg i jesenjeg perioda.

“Seme heljde ima piramidalni oblik, lagano je, težina 1.000 je oko 30 grama. To je zeljasta biljka obično visine oko 60 cm, a može da naraste i do 120 cm. Koren heljde je veoma dobro razvijen, po izgledu podseća na vreteno, prodire u zemljište na dubinu i do 1,2 metra. Period vegetacije je oko 90 dana, dobro uspeva u brdskim predelima na visinama od oko 1.000 metara nadmorske visine. Prema zemljištu nema velike zahteve, može se uzgajati i na blago kiselom zemljištu. Tokom cvetanja i nalivanja zrna osetljiva je na sušu i visoke temperature” kaže savetodavac PSSS-a diplomirani inženjer poljoprivrede Boban Stanković i dodaje da osnovna obrada zemljišta za setvu heljde obavlja se na dubinu 20 – 25 cm oranjem u jesen ili proleće.

Kako kaže naš sagovornik, setva heljde počinje u periodu kada više nema opasnosti od mraza.

“Setva se obavlja kada se zemljište zagreje na oko 15 stepeni. Minimalna temperatura potrebna za setvu kreće se od 4 – 9 °C, dok je optimalna temperatura za klijanje oko 17, a za cvetanje od 17 – 19 °C. Seje se sejalicama u uske redove i tada je razmak oko 10-15 cm ili široke redove, razmak između redova 40 – 50 cm. Najbolje je sejati na dubini od  2 do 4 cm sa 50-90 kilograma po hektaru semena, 200- 300 klijavih zrna po metru kvadratnom. Posle setve treba uraditi valjanje zemljišta” objašnjava Stanković.

Foto: Pixabay

Kako pripremiti zemljište za setvu

Kada se poljoprivrednici odluče za širokorednu setvu, treba obaviti kultiviranje. 

“Pre obrade pođubriti sa oko 50 – 60 kg/ha azota, 50 – 60 kg/ha fosfora, 60 – 70 kg/ha kalijuma. Polovinu planiranih fosfornih i kalijumovih đubriva treba zaorati. U pripremi zemljišta za setvu uneti ostatak tih đubriva kao i polovinu planiranog azotnog đubriva. Ostatak azotnog đubriva aplicira se u prihrani 15 dana nakon nicanja i u cvetanju” kaže naš sagovornik.

Kako objašnjava heljda nejednako i dugo sazreva. Žetvu treba početi kada većina zasada kreće da zri, odnosno kad dve trećine zrna poprime tamno-smeđu boju. To se može uraditi žitnim kombajnima koji se za to posebno podese. Nakon žetve seme se suši na manje od 14 % vlage. Prinos zrna heljde je od 1,5-2 tone po hektaru. Od 100 kilograma semena heljde dobije se oko 65 kilograma brašna, oko 15 kilograma mekinja i oko 20 kilograma ljuske.