Lek i hrana – Milka godinama gaji egzotičnu gorku dinju, a evo šta ovo povrće čini posebnim

Do semena je došla slučajno, nakon što joj je prijatelj sa Tajvana pričao o lekovitosti ovog povrća.

568
0
SHARE
Foto: Privatna arhiva

Iako je tropska biljka i vodi poreklo iz Azije,  gorka dinja uspeva i na prostoru Balkana i to zahvaljujući Milki Tamamović iz Banja Luke koja je uzgaja više od dvadeset godina. Do semena je došla slučajno, nakon što joj je prijatelj sa Tajvana pričao o lekovitosti ovog povrća.

“Baš  ništa  o  biljci  nisam znala, u to vrijeme nije  bilo  interneta,pa  ni  lako dostupnih  informacija. Puno  sam putovala  Azijiom,pre svega  Kinom gde sam imala prilike da vidim ovo povrće u restoranima, ali  nika nisam uspjela  vidjeti  biljku kako raste, kako  izgleda  živa  biljka. U  Evropi  ta  biljka  nije  bila  baš  poznata, malo  informacija  je  bilo  o  njoj. Uglavnom je  služena  u  vrlo  skupim restoranima uz predjelo, svega nekoliko  komadića  blago  preprženih ali niko  nije  znao o svrsi koju su ti  gorkast štapići imali u ishrani. Uspijela sam sjeme  donijeti  (samo 5 sjemenki) i zasijati ovdje na našem Balkanu, nikle su mi 3 biljke, od toga 2 propale  po  nicanju ali  jedna je  preživjela  i poživjela  i  dala mi  nekoliko  plodova, a onda sam sjeme umnožola. Gorka dinja se eto  ovdje  odomaćila i vrlo  lijepo  uspijeva, Sa njom i njenim  plodovima se družim 21 godinu”, kaže Milka za Bolju zemlju.

Foto: Privatna arhiva

Prema njenim rečima gorkoj dinji, kao i svakoj biljki odgovara dobro plodno tlo, a sadi se u maju kada je zemlja dovoljno topla.

“Potrebe  za  vodom postoje i  one  su  iste  kao i kod  našeg  krastavca. Može  se  i predhodno  odgajiti  rasad pa  onda  u maju  iznijeti  na otvoreno.ili  jednostavno  sijati  direktno. Topla zemlja  i  vlaga  ga  veoma  brzo  pokreću ,vrlo je  nježan prvih  desetak  dana po  nicanju  a onda  brzo  očvrsne  i  razvija lozu  dugu i po nekoliko metara. Poželjno  je  gajiti  ga  na spaliru ili  mreži. Plodovi su  od  bijele  pa  preko  svih  nijansi  zelene, zavisno  od  sorte  isto  tako  se i  veličina i krupnoća  razlikuju od sorte. Bilo  koja  sorta da je u pitanju sve  su  jednako  gorke i  jednakog biohemijskog sastava”, objašnjava naša sagovornica.

Foto: Privatna arhiva

Malo ljudi je čulo za ovo povrće

Setva, nega, branje je isto kao i kod običnog krastavka, samo što je gorka dinja malo zahtevnija kada je u pitanju toplota. Prvi plodovi stižu u julu, isto kao i kod krastavca, a berba sve dok traju topliji dani. Što se tiče gajenja gorke dinje na našim prostorima, Milka kaže da vrlo malo ljudi uopšte i zna na nju.

“To je biljka koja  je  svijetu  predstavljena tek  2014.godine kao  veoma ljekovita  biljka. Nije baš primamljivog  ukusa  tako  da  rijetko  kome  bude  omiljeno  povrće u  ishrani. Više  se  koristi  zbog  zdravstvenih  efekata. Često  se  dešava da  bude  posijana i odgojena biljka  ali  odgajivač  bude  zaveden onim nazivom  dinja a onda  doživi  blagi  šok  kad  proba plod. Gorčina  je  velika  prepreka , često  se  dešava  da  odustanu  od  gajenja  ali  i od upotrebe  čak i oni  kojima  bi  bila vrlo  korisna”, govori Milka i dodaje:

 

“Gajim je od  1999. godine za svoje  potrebe, zavoljla sam je na prvi  “susret”. Zadnje 4  godine je nastala  prava euforija  i potraznja  ove biljke  pa  su brzo iznikli  veliki  proizvođači   ovog  povrća. U Srbiji  su  to Nevenka i Slavko Kujavec iz Titela, a njihove predivne  proizvode kupuju isključivo Kinezi koji su u Beogradu. U Hrvatskoj je veliki  proizvođač egzotika Ivan Šulog  i on  ju  gaji u  velikoj  količini, i ja u Bosni i Hercegovini koja od 1999. godine gajim egzotiku –  batat,kivano,pepino, čilije, začine  i  još  oko 1.000 drugih  različitih i neobičnih  biljaka  pa i  gorku  dinju”.

Ovo povrće koristi se u ishrani, može biti deo salate, često se prži, puni, a uglavnom se služi uz neko jelo od mesa ili jaja kako bi olakšala unos teških namernica. Može se čak i kiseliti poput krastavaca.

“Poslužena  kao  predjelo blago  grilovana ima istu svrhu. U novije  vrijeme poslije  objave  naučnih  istraživanja  se  koristi i  sok,  cijeđen iz ploda ili blendan komad sirovog  ploda  sa  vodom. Da  bi  bilo  još  jednostavnije  korištenje  plod  je  “sabijen” u capsule i tako  je postao  još  dostupniji onima  koji žele da ga i u  tom obliku  koriste”, ističe Milka.

Lekovita dejstva

Na pitanje koliko je zdrava gorka dinja, naša sagovornica kaže da je itekako zdrava i da je u svakodnevnoj ishrani koriste narodi Kine, Japana, Indije, Koreje, Vijetnama, Tajlanda.

Foto: Privatna arhiva

“Kad  je  plod  zreo  poprima intenzivnu  narandžastu boju  i  vrlo  brzo  na  vrhu  pukne, otvori se i tada je  pogodna  kao dječija  hrana  jer joj meso  postaje blago  i slatkasto. U toj  fazi  niema  posebna ljekovita  svojstva , najmoćnija je  u  potpuno  zelenoj  fazi  kad  se  i  inače  koristi  u ishrani. Odlična  je za ljude koji imaju problema  sa  dijabetesom, prekomjernom težinom, procesom varenja,odličan  antioksidant i prava riznioca  svih mogućih  nutrienata važnih za poboljšanje i očuvanje  zdravlja. U naučnim istraživanjima objavljenim  2014. godine u  Americi  potvrđuje se velika  vrijednost  ovog  povrća kao značajna pomoć u liječenju  i najtežih obolenja koja  prate danasnjeg  čovjeka”, naglašava naša sagovornica.