Kvinoja – zdrava alternativa u ishrani

133
0
SHARE
kvinoja u ishrani
Kvinoja - zdrava alternativa u ishrani Foto: shutterstock.com

U želji da se pronađu uslovno rečeno nove biljke koje ćemo uvrstiti u našu ishranu, trudili smo se da ovoga puta prikažemo nešto potpuno novo, posebno zanimljivo sa aspekta organske proizvodnje, pa ovoga puta kvinoji posvećujemo posebnu pažnju

Poslednjih godina imamo pravu ekspanziju najrazličitijih biljaka koje u 21. veku doživljavaju svoj procvat i renesansu.

Dobro se sećate brusnice, potom aronije koje su po navodima naučnika i onih koji se ovim biljkama bave izuzetno lekovite. Ne sporimo ove tvrdnje, već u prilog tome želimo da odemo i korak dalje, jer naša zemlja pa ako gledamo i šire ( čitava Planeta ) obiluju još uvek neotkrivenim ili ( još gore ) zaboravljenim biljkama koje u sebi kriju veliku ne samo hranljivu vrednost, već i lekovitost.

Važi jedno pravilo koje kaže da za svaku bolest u prirodi ima i leka

Nevolja je samo što te prorodne lekove često nismo kadri da pronađemo u prirodi. Ali kada se oni izreklamiraju i konačno uđu u naše živote na velika vrata, preko TV reklama, oglasa i čitavog mora najrazličitijih travara i vidara trebalo onda sve to uzeti sa izvesnom rezervom. Ali bilo kako bilo, konzumiranje tih biljaka svakako ne može da škodi. Ali još jednom podvlačimo budite obazrivi.

Kvinoja biljka
Kvinoja (Lat. Chenopodium quinoa) Foto: shutterstock.com

Kvinoja (Lat. Chenopodium quinoa) u Evropi je alternativna žitarica dok je u Južnoj Americi majka žitarica

Još pre 5000 godina kvinoja je kultivisana na području Perua, Čilea i Argentine. Uz kukuruz, bila je jedna od dve osnovne prehrambene namirnice u carstvu Inka.

Peru i Bolivija su najveći proizvođači kvinoje, iako se ova biljka uzgaja i u SAD-u, Indiji, Japanu, te nekim afričkim i evropskim zemljama.

Otporna je na različite agroekološke uslove, te se može uzgajati na područjima različitog klimata.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO) proglasila je 2013. godinu „međunarodnom godinom kvinoje“, s ciljem skretanja svetske pažnje na ovu važnu namirnicu.

Iako se kvinoja smatra žitaricom, ona je zapravo pseudožitarica, (od latinske reči pseudo što znači lažno ) srodna je cvekli i spanaću. Njeno lišće ima vrednost zelenog lisnatog povrća, pa se može jesti kao blitva.

Sastav kvinoje i uticaj na zdravlje

Kvinoja ima visok nivo belančevina i smatra se dobrim izvorom svih esencijalnih aminokiselina.

Kvinoja
Kvinoja: sastav i uticaj na zdravlje Foto: shutterstock.com

Udeo aminokiseline lizin, koja je inače neuobičajena za žitarice, omogućuje rast i regeneraciju tkiva. Omega-3 i omega-6 masne kiseline mogu sprečiti bolesti srca i krvnog sistema.

Za antioksidativna svojstva ove namirnice zaslužan je visok nivo vitamina E, uz minerale mangan i bakar. Značajan udeo magnezijuma i riboflavina (vitamina B2) pomaže u borbi s migrenama.

Osim vitamina B2, sadrži i ostale B-vitamine, a dobar je izvor i fosfora, kalijuma i cinka.

Izuzetno bogata gvožđem, kvinoja zadovoljava gotovo polovinu preporučenog dnevnog unosa ovog minerala

Ova žitarica je idealna za regulaciju probave, jer sadrži mnogo netopljivih vlakana koja pospešuju pražnjenje creva i štite od bolesti debelog creva.

Topiva vlakna smanjuju rizik od pojave žučnih kamenaca, snižavaju trigliceride i štite od kancerogenih oboljenja. Redovnom konzumacijom integralnih žitarica smanjuje se i rizik od pojave dijabetesa tipa 2.

Kvinoja ima nizak glukozni indeks i ne povećava nivo šećera u krvi, zbog čega je posebno pogodna za dijabetičare.

Ne sadrži gluten i ne izaziva alergijske reakcije, zbog toga pogodna je za ishranu alergičara i odojčadi. Zbog visokoproteinskog sastava kvinoja bi trebala biti neizostavna u vegetarijanskoj i veganskoj prehrani jer je idealna kao nadoknada za meso.

Nismo uspeli da pronađemo da li se na području naše zemlje gaji kvinoja, ali to ne bi trebalo da predstavlja problem jer bi ona mogla da bude izazov za mnoge koji su u dilemi šta da poseju.

Ovom prilikom mislimo na vas male proizvođače, amatere i hobiste koji imate neko parčence zemljišta i koje, sigurni smo, veoma rado i sa velikom pažnjom obrađujete. Kvinoja bi mogla da bude gost u vašoj bašti koja će vam pažnju koju joj pružite vratiti mnogostruko. Nabavite seme i okušajte se u gajenju ove biljke.