Direktna setva kupusa
Kupus - usev iz rasada ili direktna setva, bez rasađivanja? Foto: shutterstock.com

Vreme je kada se kupus ostavlja za zimnicu. Kišeljenje kupusa staro je koliko i čovek. Ne baš toliko, ali razvojem poljoprivrede rasla je i potreba za konzervisanjem namirnica, gde kišeljenje kupusa posebno poslednjih 200 godina dobija poseban značaj. Pa da pogledamo, kakva je pre svega biljka kupus

Kupus spada u najstarije gajene biljke. Gajili su ga stari narodi u Sredozemlju – Grci i Rimljani.

Po površinama koje zauzima u našoj zemlji, kupusnom povrću pripada jedno od privih mesta. Preko 90% površina zauzima kupus glavičar.

Gaji se svuda – u ravnicama, rečnim dolinama, brdsko-planinskom području, a najviše u okolini velikih gradova. Može da uspeva i na većim nadmorskim visinama, sve do 2000 metara.

Kupus spada u najstarije gajene biljke. Gajili su ga stari narodi u Sredozemlju – Grci i Rimljani. Po površinama koje zauzima u našoj zemlji, kupusnom povrću pripada jedno od privih mesta.

Kupus glavicar
Kupus foto: shutterstock.com

Preko 90% površina zauzima kupus glavičar.

Gaji se svuda u ravnicama, rečnim dolinama, brdsko-planinskom području a najviše u okolini velikih gradova. Može da uspeva i na većim nadmorskim visinama, sve do 2000 metara.

Kupusnjače (Brassica oleracea) potiču iz oblasti Mediterana od divljeg kupusa (Brassica silvestris). Divlji kupus ne stvara glavicu – sličan je raštanu ili stočnom kupusu.

Kako se kupus gaji?

Zavisno od klime, kupus se gaji kao glavni ili postrni usev. U uslovima hladne, kontinentalne klime kupus je osnovni ili jedini usev.

U uslovima umereno kontinentalne klime kupus je najčešće postrni (naknadni) usev posle graška, ranog krompira, luka, ječma, pšenice i drugih useva koji oslobađaju njivu do jula meseca. Ovo se odnosi na proizvodnju kupusa za jesenju i zimsku potrošnju.

Međutim, veoma je rasprostranjena rana proizvodnja kupusa – dolini Neretve, Makedoniji, onda u ravnicama – Pomoravlju, Vojvodini, naravno uz male vremenske razlike zbog klimatskih specifičnosti.

Rana proizvodnja kupusa

U Srbiji, u ravničarskim predelima, setva za proizvodnju rasada ranog kupusa počinje od polovine pa do kraja februara (u toplim lejama), rasađivanje se obavlja početkom aprila, a berba, zavisno od sorte i spoljnih uslova, od juna do jula.

Rana proizvodnja kupusa
Rana proizvodnja kupusa Foto: shutterstock.com

Kupus podnosi nešto niže temperature, pa za podizanje toplih leja treba tanji sloj stajnjaka nego za paradajz i papriku. Svega 20-30 cm, te se takve leje nazivaju polu tople.

Ipak, one treba da održavaju temperaturu od oko 16 stepeni Celzijusa (°C). Rasad kupusa se ne pikira, te seme treba posejati u redove od oko 7-10 x 2 cm.

Za jedan hektar kupusa trebalo bi oko 500 g semena. U jednomm gramu ima 300-350 semenki. Za metar kvadratni leje treba 2 – 2.5 grama semena. Seme, u određenim uslovima, zadržava klijavost 5 do 7 godina.

Kupus brzo niče i raste! Rasađuje se kad biljčice dobiju 5-6 listova. Po metru kvadratnom leje može se odgajiti do 500 biljčica, tako da za hektar treba oko 80m leja.

Rasadjivanje kupusa
Rasađivanje kupusa Foto: shutterstock.com

Rasađivanje ranog kupusa

Rasađivanje ranog kupusa se obavlja u plodnom, dobro pripremljenom, vlažnom zemljištu. Pošto se gaji na manjim parcelama, obično se rasađuje ručno. Rani kupus ima manju lisnu rozetu i sadi se na rastojanju 50 x 50, 60 x 40 ili 60 x 50 cm, zavisno od sorte, plodnosti zemljišta i navodnjavanja, tako da se po hektaru odgaji od 30 do 40 hiljada biljaka.

Po čupanju, rasad se probira. Odbacuju se biljke sa oštećenom temenim pupoljkom (bokvicom), slabe, bolesne, oštećene. Odabranim biljkama se skraćuje lišće za jednu trećinu. Sadi se dublje nego što je biljka bila u leji, sve do kotiledona. Zemlja oko žila treba dobro da se podbije sadiljkom, kako bi žile bile u dodiru za zemljom.

Odmah po rasađivanju kupus treba zaliti. Ovo važi za sve biljke koje se rasađuju.

Zašto rani kupus cveta pre donošenja glavica?

Kupus je faktultativno dvogodišnja biljka. Ako u vreme mlade biljke nastupe povoljni temperaturni uslovi za jarovizaciju, ona može da se obavi, bez ozbira što biljka još nije formirala glavicu, i da procveta.

Jarovizacija kupusa se odvija na temperaturama ispod 5 stepeni Celzijusovih (°C), za period od 30 – 60 dana, zavisno od sorte. Znači, ako je rasad star 30-40 dana, i ako je u leji bilo takvih uslova (temperatura nižih od 5 stepeni), i ako je na polju, u aprilu, bude dovoljno hladnih dana, jarovizacija se često obavi, pa se dešava da i 50 posto biljka procveta. Ovo je naročito karakteristično za srednje rane i kasne sorte, ako se gaje kao rani usev, a i za rane, ako su proleća hladna. Kupus držan na temperaturama iznad 16 stepeni neće procvetati ni posle dve godine.

Agrotehnika ranog kupusa

Kupus je biljka koje najbolje uspeva na plodnim, vlažnim zemljištima. Ima plitak razgranat korenov sistem, te traži strukturno zemljište i stalno prisustvo vlage u površinskom sloju. Troši velike količine azota, fosfora, kalijuma i mikroelemenata, te ga treba dobro đubriti.

U jesen, pred duboko oranje, treba rasturiti 40-60 tona stajnjaka po hektaru. U proleće startno, parcelu treba nađubriti mineralnim NPK đubrivima, u takvom odnosu da bude uneto oko 100 – 150 kg čistog azota, 80 – 120 kg fosfora 50 – 100 kg kalijuma po hektaru.

Koren kupusa prodire do 120 cm u dubinu i 180 cm u širinu. Bez obilnih navodnjavanja i prihranjivanja nema dobrog prinosa. Za nagomilavanje 1kg suve materije kupus troši oko 600 litara vode ili 8200 m/ha za sezonu.

Rane sorte

Za ranu proizvodnju kupusa neophodno je nabaviti seme ranih sorti. Seje se rasađuje i bere u više rokova, tako da se berba proteže tokom čitavog leta. Sve rane sorte imaju jako izražen centralni nerv i grubu strukturu, ali su slatke i ukusne. Berba se mora obavljati redovno, čim glavice očvrsnu, jer u protivnom pucaju i gube kvalitet.

Proizvodnja kupusa iz rasada

a) topla leja

Za ranu proizvodnju kupusa setva se obavlja sredinom februara, Količina semena je 3-5g/m leje. Na 1 metar leje može se odgajiti oko 500 biljaka, a za zagrevanje leje koristi se najčešće stajnjak.

b) hladna leja

Za jesenju i zimsku potrošnju setva se obavlja u maju i junu mesecu, Formiraju se leje širine 120 cm na nezakorovljenom, lakom i humusom bogatom zemljištu na kom ranije nisu gajene kupusnjače, Potrebno je 3-5g semena/m2, 8-10g/m22 (pikiran rasad)

Proizvodnja kasnog kupusa

Smatra se da se na ovaj način proizvodi oko 90% ukupne proizvodnje kupusa.

Zavisno od klime negde je to osnovni, a uglavnom postrni usev. U uslovima hladne klime planinskim područjima, setva semena se obavlja u hladnim lejama tokom maja, a rasađuje se u junu.

Najveći deo proizvodnje odvija se ipak u ravnicama i rečnim dolinama u okolini gradova.

Setva se obavlja sredinom juna a rasađivanje kao postrni usev, najčešće posle ranog povrća i žitarica.

Najbolji predusevi za kasni kupus su mahunarke (grašak), jer ostavljaju zemljište obogaćeno azotom, a potom žitarice.

Proizvodnja kasnog kupusa

Rasad kasnog kupusa se proizvodi u hladnim lejama. One se podižu na osunčanom, plodnom, nezakorovljenom mestu na kome dugo godina nije gajen kupus. Ovo je važno zbog toga što je takvo zemljište ”zdravo” , nezaraženo mikroorganizmima i štetočinama koje parazitiraju kupus.

Najveća opasnost rasadu kupusa preti od plamenjače koju naziva gljivica Peronospora brassicae.

Isto tako pravu napast u proizvodnji rasada kupusa tokom leta predstavljaju buvači (Phullottreta sp) koji mogu masovno da napadnu lišće i naprave pustoš.

Zbog toga je neophodno obavljati redovna tretiranja rasada kupusa sredstvima protiv plamenjače i buvača, mešati fungicide kao što su antirakol i slični sa fosfamidom npr., i tako obavljati kompleksnu zaštitu.

Sa tretiranjem treba početi preventivno – pre nego što se bolest i štetočine jave, kako bi se zaustavili u prvom napadu.

Plemenjača se obično javlja s donje strane lišća, te se preporučuje prskanje naličja.

Nega kasnog kupusa

Kasni kupus se rasađuje tokom jula kada su temperature veoma visoke, te je neophodno zemljište dobro natopiti vodom ili saditi posle obilne kiše.

Pošto se radi o rasađivanju relativno krupnih biljaka, površinski sloj mora da bude tako usitnjen kao za setvu semena, a često je to veoma teško ili nemoguće postići. U narodu postoji verovanje:”Što krupnije grudve pri rasađivanju, to krupnije glavice pri berbi”.

Međutim, to zavisi od drugih uslova sorte, kvaliteta rasada, plodnosti zemljišta, toplote i osvetljenja, navodnjavanja.

U našim uslovima neophodno je navodnjavanje.

Ono treba da se obavlja tako da kupus uvek ima na raspolaganju dovoljne količine vode.

Zbog čestih navodnjavanja dolazi i do ispiranja azota iz površinskog u dublje slojeve, pa je, s obzirom na plitki korenov sistem kupusa, neophodno obaviti i jedno do dva prihranjivanja azotnim mineranlim đubrivima, sa 200 kg/ha KAN –a ili 100 kg ureje.

Isto tako, usled čestih navodnjavanja i visokih letnjih temperatura javlja se i pokorica, pa se i okopavanje nameće kao neophodna mera. Redosled radova izgleda ovako: prihranjivanje, navodnjavanje i okopavanje.

Pored ovih, često je neophodno primeniti i mere zaštite kupusa od štetočina kupusara, lisnih vaši i bolesti plamenjače, pepelnice, alternarie i sličnih.

Pogrešno je verovanje da kupus ”zavija” glavicu i da se ne sme prskati, jer če se preparati zaviti i naći unutra.

Glavica raste iznutra. Spoljni listovi ostaju uvek spoljni. Ona je u stvari veliki pupoljak. U pazuhu listova, spoljnih i onih koji čine glavicu, nalaze se sitni pupoljci iz kojih u drugoj godini života ili posle jarovizacije, rastu bočne grane sa cvetovima.

Može li se kupus gajiti direktnom setvom, bez rasađivanja?

Može, ali u određenim uslovima. Ogledi su pokazali da takva setva treba da se obavi u vremenu od 10 – 20 juna, kako bi kupus uspeo da do jeseni odraste i donese dobre glavice.

U ravničarskim i toplim reonima, ovaj usev može da bude postrni. Odmah po skidanju preduseva treba videti stanje zemljišta i pristupiti đubrenju i pripremi za setvu. Ako je zemljište strukturno, peskovito i vlažno, i ako se može usitniti tanjiranjem, onda oranje nije potrebno, ali se izvode dva unakrsna tanjiranja teškim tanjiračama. Zemljište za direktnu setvu kupusa treba da bude ravno i dobro usitnjeno kako bi se setva kvalitetno obavila.

Ako je zemljište suvo i zbijeno, neophodno je navodnjavanje i oranje na 20-25 cm dubine, a onda usitnjavanje i priprema za setvu.

Samu setvu treba obaviti u redove sa rastojanjem od 75 – 80 cm uz utrošak 1.2 kg semena (na lakšim) ili 1.6 kg semena (na težim zemljištima).

Za te svrhe treba nabaviti specijalnu sejalicu za sitno seme koja se reguliše, ako je pneumatska, prema tablicama za normu setve i elementima u aparatima. Prečnik otvora u diskovima treba da bude 1.2 mm, a broj otvora 16. Dubina setve se reguliše hidraulikom (oko 2cm).

Odmah posle setve treba obaviti navodnjavanje. I posle nicanja navodnjavanje treba da bude podešeno tako da zemljište bude uvek optimalno vlažno (70-80% maksimalnog vodnog kapaciteta), kako bi se koren dobro razvijao i hranio biljku.

Navodnjavanje treba obavljati posle podne, sa 150 – 200 ml po ha. Nega mladih biljčica se sastoji još i od zaštite od bolesti i štetočina (kao i rasada u leji i rasađivanog kupusa), ali i češćeg okopavanja ili kultiviranja i prihranjivanja. Kada biljke malo ojačaju, dobiju nekoliko listova, treba obaviti ručno proređivanje, motikom. Na svakih 50-60 cm ostavlja se po jedna dobra biljka i malo zagrne.

U vreme masovnog porasta lisne mase vlažnost zemljišta treba održavati na 85-90% od maksimalnog vodnog kapaciteta, a u vreme intenzivnog formiranja glavica na 80%.

Ogledi u Bugarskoj, su pokazali da kupus iz direktne setve stiže jednovremeno za berbu u drugoj dekadi oktobra, mesec dana ranije od useva gajenih iz rasada.

Prinosi su takođe značajno veći. Usev iz rasada sejanog 10. juna i rasađenog u julu, doneo je prinos od 55.153 kg glavica po hektaru, dok je usev iz direktne setve od 10. juna uz utrošak 1.2kg semena, dao 71.769 kg po hektaru, što je za 30% više.

Isto tako, utrošak ljudskog rada se smanjuje za 35-40% što je veoma značajno u eri nestašice jeftine radne snage.

S obzirom na slične klimatske i zemljišne uslove, i u našoj zemlji bi direktna setva kupusa pokazala slične rezultate. Zanimljivo je da su ogledi pokazali da direktna setva kupusa daje iste prinose kao i iz rasada, čak ako se obavi nešto kasnije, npr. 1.jula, ali oni nešto opadaju, ako se seje od 10-20. jula, kada se kupus rasađuje. No, to opadanje prinosa ne premašuje više od 10%.