Zanimljivo je da kupina vodi poreklo iz Azije i prvi podaci o njoj potiču iz doba praistorije. Danas se kupina sreće na svim kontinentima, a posebno u Evropi i Americi. Na Balkanu prve sorte kupine uvele su se u proizvodnju tek 1936. godine, i to prvo u Bugarskoj dok su u našuj zemlju unete tek 1951. godine. Od tada pa do danas sortiment kupine se svake godine sve više uvećava, pa je tako danas na raspolaganju na desetine sorti. Zbog obilne rodnosti i visoke rentabilnosti njeno gajenje se iz godine u godinu sve više širi.

Lekovita svojstva kupine

Kupina je veoma lekovita, i to ne samo plod, već i njeno lišće koje je puno supstanci koje imaju lekovita svojstva. Kupine sadrže više kalcijuma od malina. Karakteriše je visoka koncentracija antikancerogenih materija, pa se ovo voće preporučuje u prevenciji nastanka tumora. Kupine su efikasne u terapiji upale grla, a koriste se i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Sok i meso zrelih bobica prave su karotenske bombe koje štite osetljive telesne ćelije od slobodnih radikala. Na taj način kupine jačaju naš imuno sistem, i to ne samo zbog visokog udela vitamina C. Bioflavonoidi se sakupljaju u voćnom mesu, gde je njihova količina 10 puta veća nego u isceđenom soku i zato se preporučuje naročito za decu i one osetljivog zdravlja da što više jedu sveže kupine. Veoma je popularna divlja kupina koja slobodno raste u prirodi kao bodljikavi žbun. Njeni plodovi su nešto tvrđi i možda manje slatki, ali su jednako hranljivi, kao i plodovi sortnih kupina.

Gajenje

Kupina ne zahteva preterano plodna zemljišta, i sem odgovarajuće rezidbe koja se najčešće obavlja košenjem kako bi poterala nove mladare sledeće godine, tokom vegetacije zahteva obično četiri tretmana zaštite. Tako da spada u jagodasto voće koje se najmanje prska, a ima proizvođača koji uz odgovarajuću ishranu, navodnjavanje i negu skoro potpuno izostave tretmane prskanja. Jedino što posebno voli i što bi svako ko reši da je gaji morao da ima u vidu jeste da kupina ima posebne zahteve za vodom, tako da je zalivni sistem gotovo obavezan kada planirate podizanje zasada ove biljke.

Mnogi krajevi Srbije imaju pogodne uslove za gajenje kupine. Zbog toga bi ova biljka mogla da bude naša šansa, a naši poljoprivrednici bi mogli da izgrade dobro ime na svetskom tržištu. Malina i kupina spadaju u retke plodove koji postižu lepu cenu i čiji se plodovi uglavnom izvoze.