Foto: Pixabay

Obilne padavine koje su pogodile Srbiju dovele su do toga da su neka područja poplavljena. Stradali su domovi, pomoćni objektim, a velike štete pretrpeli su poljoprivredni proizvođači.

Najzastupljenija biljka na našim prostorima je kukuruz, a iz ranijih iskustava, ukoliko se poplave dese u periodu april – septembar, on bude i najviše oštećen. 

“Ove godine u Centralnoj Srbiji zbog dužeg roka setve kukuruza, kao i setve kukuruza posle ozimih krmnih biljaka i prvog otkosa lucerke, usevi su se nalazili u različitim fazama polovinom juna, kada je došlo do izlivanja reka i potoka. Tome treba dodati i neuobičajeno niže temperature u maju i junu koje nisu pogodovale rastu kukuruza kao toploljubivoj biljci. Kukuruz se nalazio u fazi 3 do 4 lista pa sve do faze V12 za rane hibride iz ranih rokova setve. Posebna specifičnost ovog dela Srbije je i usitnjenost parcela tako da se veličina parcela pod kukuruzom kreće od 15 ari pa do 2 do 3 hektara”, kaže savetodavac za ratarstvo iz PSSS-a Milenko Đurić.

Kako objašnjava, ukoliko je voda samo prošla preko parcele, bez dužeg zadržavanja, a biljke su povijene manje ili više na jednu stranu, neophodno je međuredno kultivirati useve. Naravno, ovo je moguće uraditi ukoliko visina stabla kukuruza to dozvoljava da bi se izvršilo provetravanje zemljišta i kako bi se omogućio brži rast korena. U ovakvim slučajevima preporučena je primena aminokiselina i folijarnih đubriva da bi se biljke oporavile od stresa.

Foto: Pixabay

Kada presejavati parcelu

“Na mnogim parcelama usev je oštećen na celoj površini tako da je neophodno presejavanje. U slučaju presejavanja cele parcele potrebno je sačekati da se zemljište prosuši, jer ako je zemljište vlažno narušićemo fizička svojstva zemljišta upotrebom mehanizacije. Upotreba mehanizacije u ovim parcelama je vezana za period ležanja vode i nanose mulja koje je voda donela sa sobom. Ako se voda ranije povukla sa parcele i ako su nanosi manji mogu se primeniti i oruđa koja se koriste za redukovanu obradu, dok u slučaju dužeg ležanja vode i većih nanosa, kad se steknu uslovi, može se obaviti plitka obrada”, ističe naš sagovornik.

Međutim, dešava se da je jedan deo parcele oštećen, a drugi nije, tada su poljoprivrednici u problemu, jer se odluka o presejavanju teže donosi.

“Na donošenje odluke da li presejavati parcelu, utiče više faktora: ukupna veličina parcele, veličina dela parcele koja je oštećena, da li su oštećenja na jednom mestu ili na više delova parcele (sredine, krajevi). U ovakvim slučajevima je i upotreba mehanizacije ograničena i zahtevna pa se odluka teško donosi da li pokušati sa presejavanjem delova parcele ili presejati celu parcelu, što je u nekim slučajevima i jedino rešenje, a i sa ekonomske tačke isplativije”, objašnjava Đurić.

Kako je rekao, pre bilo kakvih radova potrebno je očistiti parcele od čvrstih nanosa, kamena, drveća i smeća. Ovo se može uraditi ili ručno ili mašinski. Sledeća važna odluka je i izbor hibrida za setvu. U kasnim rokovima kada se setva očekuje krajem juna ili početkom jula treba izabrati hibride kukuruza FAO 100, 200 i 300. U normalnim uslovima u daljem periodu naknadno posejani kukuruzi se mogu koristiti za pravljenje silaže i za berbu u klipu ili zrnu uz dodatno sušenje. Upotreba đubriva se može svesti na minimum i to samo do 50 kilograma po hektaru azotnog đubriva pre setve.