Krpelji i afrička kuga svinja

393
0
SHARE
svinje kao najugroženija vrsta od ove bolesti
svinje kao najugroženija vrsta od ove bolesti

Krpelji su mala, jedva vidljiva golim okom, stvorenja koja su najbliži rođaci škorpijama i paucima. Njihova aktivnost kreće od marta i završava se u oktobru, kada se kreću, hrane, pare i pronalaze domaćine za koje će se zakačiti. Krpelji se hrane krvlju i parazitiraju sve domaće i divlje životinje, a u taj lanac slučajno upada i čovek koji se boraveći u prirodi često može naći na meti krpelja.

Ono što je opasno kada je čovek u pitanju, pa i mnoge domaće životinje jeste činjenica da krpelji prenose čitav niz zaraznih i opasnih bolesti, koje, ako se na vreme ne otkriju i pravilno ne leče mogu da dovedu i do letalnog ishoda.

Jedna od najvažnijih, ali svakako ne i najopasnijih bolesti za čoveka, jeste takozvana lajmska bolest, koja ima čudan tok sa često atipičnim simptomima kao što su bolovi u mišićima, zamor, otežano disanje i sl.što lekare ukoliko im se ne kaže da ste imali ubod krpelja može da zavara pa da ne dođe do adekvatnog lečenja, a ova bolest napada srce pa kao zadnji stadijum može izazvati i smrt , a može se veoma uspešno izlečiti antibioticima.

Što se životinja tiče, krpelji prenose tzv.afričku kugu svinja, bolest o kojoj se puno govorilo u poslednje vreme. Osim krpelja ovaj virus može da se prenese i mehaničkim putem gde su prenosioci: insekti, pacovi, ali i čovek ukoliko koristi nesterilne veterinarske instrumente, a prvi slučaj prenosa zaraze na veću udalјenost u Rusiji je konstatovan putem hrane.

Međutim, krpelji igraju ključnu ulogu u prenosu ove bolesti. Simptomi se javlјaju u proseku 5 – 15 dana nakon infekcije virusom odnosno nakon uboda krpelja. Poseban problem je nemogućnost kontrole kretanja zaraženih divlјih svinja koje su najčešći domaćini u ishrani krpelja. Zaražene svinje međusobno dalje šire zarazu i uginjvanje zaraženih životinja nastupa veoma brzo.

Bolest se ne leči niti postoji zaštita vakcinacijom i jedina mera kontrole bolesti je uklanjanje obolelih i na bolest sumnjivih životinja kao i životinja iz kontaktnih gazdinstava i to ubijanjem u skladu sa Zakonom kao i sprovođenje aktivnih mera zoohigijene koje podrazumevaju uništavanje svih glodara u blizini tovilišta (pacovi, miševi, lasice i sl.) kao i suzbijanje krpelja.

 

Dipl. inž. polj. Goran Veljković