Krenula sezona BELIH TARTUFA – najbolji rastu uz SAVU

0
beli tartufi
Reka Sava je mikorizna i njene obale bogate su belim tartufom, foto J. El Omari

Sezona belih tartufa, najcenjenijih i među skupljim u svetu, počela je u Srbiji. Naša zemlja je na povoljnoj paraleli geografske mreže na kojoj uspevaju sve vrste belog i crnog tartufa, a najbolje na beshumusnim zemljištima, aerobnim i pored reka. Beli najbolje rastu u simbiozi sa hrastom lužnjakom i belom topolom. Ima ga u određenim selima Šumadije, u okolini Sremske Mitrovice, uz reku Karaš u Banatu. Najkvalitetniji tartuf raste uz reku Savu, tvrdi tartufar iz Bačke koji je želeo da ostane anoniman.

„U Srbiji ima dosta terena pod belim tartufom, a ima dosta terena koji nisu istraženi. Najviše ih ima Obrež bara, Kupinovo, cela Mačva, to su jaki tereni i daju puno belog tartufa, zatim Obrenovac, takozvane podzemne tačke, sva ostrva Dunava, ali bolji tartuf nađe se pored reke Save nego pored Dunava. Tartuf pored Save je boljeg kvaliteta, duže traje i bolji miris. Cela reka Sava je mikorizovana reka, celim svojim tokom i sa leve i desne strane obale. Sava kad izlije, mikorozu će naneti na obale i na drveće i korenje pored reke. Ta zemljišta koja odgovaraju belom tartufu, tu će ih biti stalno“, kaže tartufar poznat redakciji Bolje zemlje.

Prošla godina je prerodila

S obzirom na sušni period, belog tartufa ima, ali u manjim količinama i kvaliteta; druge i treće klase, pa se sa prvim kišama očekuje da će ga biti više. Belom tartufu ne prija toplije vreme, često ga jedu miševi i crvići što obara njegov kvalitet, ali već sa prvi mrazevima i obilnijim kišama, očekuje se teorijski, značajan prinos.

„Međutim, dolazak kiša ne mora da bude nikakva garancija, 2018. godina je prerodila, bilo ga je jako puno i bila je niska cena. Ove godine je odlična cena, ali ga slabo ima. Bugarska ga je dala u jednom talasu jako puno i sad se očekuje da ovde krene“.

Psi tragači su obavezni

Kako kaže naš sagovornik, trenutna cena po kilogramu za jedan tartuf, tkz džoker, kreće se od 1700 evra do 150 za onaj treće klase, ali je ona svakako podležna promeni koju diktira šire tržište i potražnja. Kako je poznato, Italijani su među najvećim potrošačima belog tartufa, ali iako i kod njih uspeva, te količine nisu dovoljne, pa često otkupljuju beli tartuf iz Rumunije, Bugarske i Grčke. Međutim, samo srpski beli tartuf ima taj miris specifičan za ovu pečurku.

„Jednom gde nađete beli tartuf, tu će ga biti opet, mnogi tartufari označavaju na svojim elektronskim mapama ta mesta. Psi su obavezni prilikom potrage. Vi morate imati dobro obučenog psa, tartufari za beli tartuf gledaju da koriste pse ‘dubince’, tipa labradora, mešanca labradodra sa nemačkim rasama tragačima, lagoto romanjolo koji je jako brz. Bitno je da, kad pas markira tartuf, ne kopa, jer ona nije više prve klase, nego II pa je niža cena“, kaže naš tartufar.

Po medijima se mogu naći različite informacije o tartufima, počevši od mesta nalaženja, načina traženja do cene, što samom tartufu daje dozu mistike. Prevara je puno, ali i konkurencije, pa se često dešava da onaj tartufar koji ‘zađe’ na mesto drugog, prođe sa bušnim gumama, polomljenim staklima na kolima, a neretko i bez psa. Iz tog i drugih razloga, naš tartufar je želeo da ostane anoniman i predstavi priču o tartufima iz svog ugla.

 

J.E.