Foto: Freepik/wirestock
- Reklama -

Mlečna groznica krava (pauerperalna pareza ili porođajna hipokalcemija) je akutni poremećaj mineralnog metabolizma. Javlja se sa početkom laktacije koju prati hipokalcemija i hipofosfatemija.

Životinje sa genetskom predispozicijom za visoku proizvodnju mleka su najugroženije i to neposreno pred porođaj i do 72 časa posle teljenja.

Kukuruzni plamenac – suzbijanje i zaštita

Krave imaju slab apetit i probleme sa probavom. U početku su slabe, snižava im se telesna temperatura i nesigurno hodaju, a kasnije nisu u stanju da ustanu, nemaju snage ni da se otele, snižava im se telesna temperatura, slabo reaguju, oči su im izbuljene, hladnih su ušiju i suve njuške, a često se u ovom stadijumu javlja i nadimanje. Kod obolelih životinje dolazi do hipokalcemije, hipofosfatemije, pareze poprečno-prugaste i glatke muskulature, slabosti mišića, gubitka svesti, kome. Bolest može da se završi i letalnim (smrtnim) ishodom.

Hipokalcijemija je poremećaj elektrolita koji karakteriše sniženje koncentracije kalcijuma u krvi. Nastaje usled pojačane aktivnosti mlečne žlezde i gubitak kalcijuma preko kolostruma je brži nego što se može nadoknaditi apsorpcijom iz tankih creva ili mobilizacijom iz koštanog tkiva. Veći broj krava odreaguje na infuziju kalcijumovim solima. Kod 15% krava javlja se sindrom „ležeće krave“ koji se odnosi na krave sa produženim ležanjem posle porođaja bez poremećaja svesti. Sindrom „ležeće krave“ nastaje kao posledica hipofosfatemija, odnosno sniženog nivoa fosfora u krvi. U narodu se ova bolest opisuje kao „spala sʹnogu“.

Zaštita vinove loze – grožđani moljac i siva trulež grožđa

Mlečna groznica se najčešće javlja na farmama, kod krava sa visokom proizvodnjom mleka. Predisponirajući faktori koji utiču na pojavu bolesti su: ishrana, uslovi držanja, rasa i starost životinja.

Biološki proces nastanka i razvoja mlečne groznice (puerperalne pareze) nije u potpunosti razjašnjen.

Prema podacima iz literature puerperalna pareza ima tri faze:

  1. U prvoj fazi, životinje su uznemirene i osetljive na spoljne nadražaje. Mogu da se jave blage drhtavice na leđima, vratu i mišićima ekstremiteta. Otežano ustaju i pri hodu su nesigurne. Od ovog oblika bolesti krave mogu da se spontano oporave, ali ukoliko se ne započne terapija kalcijumom, bolest će napredovati u drugi, teži stepen.
  2. U drugoj fazi, životinja ne može da ustane. Glava je povijena u stranu i oslonjena na grudni koš. Apatična je i ne reaguje na spoljašnje nadražaje. Krave su anoreksične i imaju suvu njušku, subnormalnu telesnu temperaturu i hladne ekstremitete. Dolazi do pareze mekog nepca i dijafragme, pa je disanje otežano i čujno. Izostaju defekacija i uriniranje, a laktacija se naglo smanjuje.
  3. U trećoj fazi, krave progresivno gube svest do tačke kome. Rad srca je jako ubrzan (oko 120 otkucaja u minuti). Ako se ne primeni terapija, krava ugine za manje od šest sati.

Da bi se izbeglo trajno oštećenje mišića i nervnog sistema, potrebno je što pre stabilizovati normalnu količinu kalcijuma u krvi. Aplikacijom rastvora kalcijumovih soli hipokalcemičnim grlima grčevi mišića prestaju i vraća se normalna neuromišićna funkcija organizma. Povratak funkcije glatkih mišića se ispoljava uriniranjem i defekacijom čim krava ustane. Kod 25-30% krava simptomi bolesti se ponovo javljaju posle 24-48 časova, pa je potrebno ponoviti terapiju. Da bi se smanjila mogućnost remisije, preporučuje se da se posle puerperalne pareze ne obavlja kompletna muža životinje.

Proizvođači mleka traže hitan sastanak: Sada je na Vladi da reaguje!

Istraživanja sprovedena poslednjih godina ukazuju na poremećaje metabolizma na ćeliskom nivou, odnosno da presudnu ulogu u nastajanju ove bolesti imaju promene na specifičnim receptorima za hormone koji su glavni regulatori homeostaze kalcijuma i neorganskog fosfora. Aktivna forma vitamina D je neophodana za normalnu resorpciju kalcijuma i neorganskog fosfora iz tankih creva. U ćelijama mlečne žlezde postoje receptori za aktivnu formu vitamina D, što uslovljava i transport kalcijuma u ćelije mlečne žlezde, odnosno aktiviranje ove kalcijumove pumpe. Ovi mehanizmi utiču da mlečna žlezda tokom laktacije funkcioniše kao autonomni organ u velikoj meri nezavisan od opšte homeostaze kalcijuma.

Opadanje koncentracija kalcijuma i fosfora u krvi nastaje usled njihovog gubitka preko kolostruma, odnosno mleka, a organizam nije u mogućnosti da ih resorbuje iz creva ili mobiliše iz koštanog tkiva. Nagli gubitak je takav da se sa mlekom gubi za svaki litar 1,0-1,5 g kalcijuma, a u kolostrumu 1,0-2,0 g, odnosno fosfora 0,8-1,2 g po litru mleka, odnosno 0,9-1,8 g kroz kolostrum.

Sa starošću krava se smanjuje resorpcija kalcijuma i fosfora iz creva. Na nedovoljnu resorpciju iz skeleta utiče i raspoloživa količina koštane mase koja kod mladih životinja iznosi 5-20 %, a kod starijih 2,5%. Nemogućnost mobilizacije iz kostiju je povezana sa aktivnošću paratiroidne žlezde. Njena aktivnost se smanjuje kada se krave u zasušenju hrane obilno sa kalcijumom. Za vreme i nekoliko časova posle teljenja nastaje fiziološki pad koncentracije kalcijuma na 1,7-2,1 mmol/l i neorganskog fosfora na 1-1,6 mmol/l (fiziološke vrednosti Ca: 2,1-3,0 mmol/l; P:1,6-2,3 mmol/l). Ovakav nizak nivo održava se najviše 1 do 2 dana, dok se vrednost magnezijuma ne menja. Pareza nastaje kada se nivo kalcijuma u krvi spusti ispod 1,7 mmol/l, fosfademija održi na istom nivou ili opadne, a magnezinemija poveća ili se neznatno smanji. Hipokalcemija sa normalonom magnezinemijom dovodi do pareze poprečno-prugaste muskulature. Ovakvo stanje ima za posledicu pad krvnog pritiska, smanjenu motoriku digestivnog trakta, parezu mišića i nemogućnost stajanja. Dok fiziološki odnos Ca:Mg iznosi 2:1, kod puerperalne pareze odnos Ca:Mg iznosi 5,6:1, što dovodi do nekrotičnog delovanja na centralni nervni sistem i javlja se poremećaj svesti. U slučaju kada su vrednosti magnezijuma u krvi niži, mogu se kod paretične krave pojaviti znaci drhtanja, trzanja pa i grčeva, tako da se približava stanju tetanije kada odnos Ca:P poveća čak do 14,6:1. Pad fosfatemije usmerava parezu u njenu atipičnu formu. Pri ishrani mlečnih krava u visokom graviditetu sa odnosom Ca:P- 4,5:1 pojava puerperalne pareze je česta. Preporuka je da na oko 4-5 nedelja pre teljenja odnos Ca:P bude 1:1,3. Viši sadržaj fosfora pomaže resorpciju kalcijuma i povećava aktivnost paratiroidnih žlezda.

SPOS pozvao pčelare da ne prodaju med: Sada je pravi trenutak da se sačeka!

Preventivno davanje kalcijuma i vitamina D, deset dana pre teljenja, smanjuje mogućnost nastanka bolesti, ali ova mera nije uvek efikasna. Ishrana krava u poslednjoj trećini graviditeta hranom sa smanjenom količinom kalcijuma nije toliko efikasna. Obrok siromašan kalcijumom stimuliše mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i njegovu resorpciju iz digestivnog trakta. Iz tog razloga preporučuje se da obrok dve nedelje pred teljenje sadrži manje od 80 g kalcijuma, 60 g fosfora i oko 35000 I.U. vitamina D, a posle teljenja trebalo bi obezbediti adekvatne količine kalcijuma u obroku. Hraniva koja sadrže malu količinu kalcijuma su krompir i druga korenasto-krtolasta hraniva, pivski trop, sačma od kukuruznih klica, mekinje i stočno brašno. Ishranu treba postepeno prilagoditi jer nagle promene pre i posle teljenja mogu izazvati razne poremećaje kod preživara. U obroke koji su siromašni kalcijumom i vitaminom D dodaju se vitaminsko-mineralne smeše koje obezbeđuju potrebe za ovim materijama.

Smanjenju mogućnosti pojave bolesti doprinosi i izvođenje krava iz štala. Mnogo manji broj zabeleženih slučajeva mlečne groznice je kod grla koja su slobodna i redovno se kreću u odnosu na ona koja su zatvorena u štali i na vezovima.

Izvor: mr Violeta Petrović-Luković, PSSS Kragujevac

Prethodni tekstMinistar obradovao poljoprivrednike: Dva velika konkursa za subvencije
Sledeći tekstFitosanitarna inspekcija sprečila uvoz voća: Skoro 20 tona bez sertifikata!