Poljoprivredni dronovi na jugu SAD (Foto: Pixabay)

Poljoprivreda 21. veka može se reći da je imala najviše primenjenih inovacija nego što je to ranije bio slučaj. Skoro svakog dana neke inovacije nalaze primenu u proizvodnji. Počevši od traktora bez vozača, što tek treba da se razvija, do dronova koji su postali realnost.

Kina je u ovim inovacijama među vodećim zemljama, zajedno sa SAD. Kako saznajemo, Vlada NR Kine subvencionisala je nabavku čak 16.000 dronova za poljoprivredu. I možda ćemo se sporiti oko negativnih posledica proizvodnje GMO biljaka, ali upotreba dronova u poljoprivredi, ne samo da povećava efikasnost primenjenih sredstava i samu operaciju prskanja, već značajno može uticati na negativne posledice primene teške poljoprivredne mehanizacije.

Kada koristimo traktore za izvođenje prihrane, ili zaštite bilja pomoću priskalice, stalno gazimo zemljište što negativno utiče na strukturu i, tako iz godine u godinu sabijamo zemljište, što iziskuje da se povremeno takvo zemljište rastrese. Na taj način pravimo i dodatne troškove sa aspekta ekologije, gorivo i izduvni gasovi, samo su neki od vidova zagađenja. Naravno, traktori će još dugo imati ovakvu primenu, ali razvoj bespilotnih letelica otklanja brojne probleme, upravo koje smo sada naveli i uz to brzo i preciznije nanose preparat na useve.

Dron jedan hektar sredstvom za zaštitu biljaka može da istretira za pola sata. Za ovu operaciju iskoristi  svega 30 litara vode, što je samo 5% u odnosu na upotrebu sa običnim prskalicama kada je potrebno dva puta po 300 litara vode. Ušteda vode u današnje vreme je sve bitnija, ali ne treba zaboraviti da korišenje drona ne ograničavaju ni nedavne padavine, odnosno blato u zasadu, što često može predstavljati problem.

Nabavka jedne ovakve letelice nije jeftina, ali ni nužna za jedno manje gazdinstvo. Prosečno dobar dron sa kanisterom od 15 litara, košta oko 25.000 evra. Ukoliko bi se nabavljao, on bi trebalo da se koristi na velikim imanjima, ili da se unajmi firma koja se bavi ovim poslovima.

Vratimo se poljoprivrednim operacijama i učinku drona. Pored instalirane opreme za nanošenje zaštitnih sredstava – prskalica i kanistera, moguća je upotreba i termovizijskih kamera, koje će nam dati više informacija o samom usevu, o zemljištu, radu sistema za navodnjavanje. Zahvaljujući ovim kamerama tačno vidimo koji delovi parcele su adekvatno snabedeveni vodom, kakva je strukutra zemljišta, stanje useva u pogledu brojnosti biljaka, razvoja ali napada bolesti i štetočina.

Ostaje da se vidi kako će se dronovi dalje razvijati i u kojoj meri će moći da zamene traktore, koji takođe nisu jeftini, a mnogo više zagađuju životnu sredinu. Treba da naglasimo i da dron koristi električnu energiju iz baterija, a ne fosilna goriva, što je takođe velika ušteda, pored ekološkog aspekta.