KORAK DALJE u preradi voća i povrća – presonalizacija proizvoda!

0
Ana Nikodijević
Ana: "Važniji su mi kontakti i bliskost sa kupcima nego novac", foto J. El Omari
- Reklama -

O Ani Nikodijević i njenoj rezabarenoj salati iz turšije pisali su mnogi mediji, međutim zašto je Ana iz Ovsišta toliko uspešna u svom poslu, nije razlog samo u njenom nesumnjivom umetničkom talentu. Na godišnjem nivou proizvede više hiljada tegli slatkog i slanog programa zimnice širokog asortimana, a kruna ponude je rezbareno voće i povrće u turšiji. Kaže, mušterije kupuju njene proizvode, naročito zbog njene ličnosti.

„Ne mogu ljudima da objasnim da više nije novac u pitanju, finansije su najmanje bitne, shvatila sam učestvujući na mnogim projektima, da su važnije veze i kontakti koji mogu da te unaprede u svakom drugom smislu. Iako ima mnogo žena koje rade slično, trudim se da se izdvojim po svojim šarenim teglama, radim kvalitetno i mislim da većini mojih mušetrija odgovaram ja kao ja, nego Anina zimnica“, kaže sagovornica portala Bolja zemlja.

Svaka tegla je umetnički rad

šarena salata
Cvetni prizori šarene salate u turšiji, kruna su Anine proizvodnje, foto A. Nikodijević

Jednom rečju, Ana je napravila korak dalje u svojoj preradi – presonalizovala je svoju proizvodnju! Time je potvrdila onu izreku „nije toliko važno šta je rečeno, nego ko je rekao“, odnosno, u Aninom slučaju, ‘nije važno šta prodaje, već ko’.

„Ja se već četiri godine ovim bavim, imam četiri knjige i nijednu mušteriju, koja nije već sledeće godine ponovo naručila. Energija mojih mušterija mi jako odgovara i samo takvima volim da prodajem. Iako 80 odsto mušterija ja ne znam lično, jako smo prisni, u drugim situacija plašim se da budem industrijalizovana“.

“Zimnica nas je izvukla!”

police sa teglama
Ana: “Moje tegle neće se naći na rafovima marketa”, foto J. El Omari

Zato Ana naglašava da se njene tegle nikada neće naći na rafovima marketa i prodavnica. Voće i povrće od kojeg pravi ukusne tegle zimnice dolazi uglavnom iz njene bašte ili voćnjaka, malo šta dokupljuje. Ipak, do poznate zimnice i na kraju prodaji preko interneta i od ‘usta do usta’, bio je dug put i puno naučenih životinih pouka.

„Prvo smo krenuli sa povrtarstvom, jer sa povrtarstvom za godinu dana možeš da dođeš do novca, a paralelno sa tim sadili zasade. Od 2000. do 2006. radili smo pravu organsku proizvodnju, koja u to vreme nije naišla na dobar prijem. Od 2008. godine gradimo hladnjaču i ulažemo u posao koji je tada bio vrlo profilabilan, međutim, pretrpeli smo veliki gubitak. Onda smo otvorili piljarnicu, pa od tog povrća i voća, koje je ostajalo počela sam da pravim zimnicu, a uvek sam je pravila u velikim količinama. Od 2015. godine počeli smo zvanično sa ovim poslom. Zahvaljujući toj zimnici mi smo se izvukli“, kaže Ana.

Pokušaću – napravilo je čudo…

oslikani zid
Anina kuhinja je pravi mali atelje u kojem volja ne manjka, foto J. El Omari

U njenom radnom prostoru, u ovom periodu stalno se loži tri smederevca i uključuje četvrti električni šporet za pasterizaciju. Na zidovima su osikana drveća, šareni cvetovi i ispisane motivacione poruke poput: ‘Ja to ne mogu, nikada ništa nije postiglo. Pokušaću – stvara čuda!

„Imam tri žene koje mi pomažu, ali to nije to. Moj način pripreme je isti. Sve je teže fizički da izdržim, jer iako imam nekoga da mi pomogne, nijedna tegla nije završena bez mene“, kaže Ana, koja je u svakoj tegli ostavila i deo sebe.

“Poljoprivreda nije više da uzmeš motiku i zarađuješ”

anina zimnica
Usavršavala se, edukovala i ostala verna svom radu, foto J. El Omari

Pošto dolazi iz Ovsišta, rodnog sela Radoja Domanovića, na pitanje šta bi naš poznati satiričar rekao na današnju sprsku poljoprivredu, Ana odgovara kratko – Stradija!

„Poljoprivreda više nije da samo uzmeš motiku i da zarađuješ. Ja sam odlazila na predavanja i bila sam tamo jedno vreme jedina žena i to mlada. Naručivala sam novine, odlazila na edukacije, gledala emisije, učila sam i usavršavala se i ostala verna svom radu“.

 

Julijana El Omari