Koliko promena klime može uticati na propast poljoprivrede?

248
0
SHARE
Klimatske promene
Klimatske promene

Hteli mi to da priznamo ili ne, tek globalne promene klime zakucale su i na naša vrata. Scenario po kome će se nekada plodne oranice usled globalnog otopljavanja pretvoriti u pustinje, polako se obistinjuje, a i ono što se koliko toliko drži postaje devastirano usled sve veće pojave olujnog nevremena, poplavnih talasa, nekontrolisane seče šuma i pojave zemljišne erozije i klizanja zemljišta.

Klimatske promene
Klimatske promene

Šta se dešava sa Srbijom?

Klima udara tamo gde najviše boli, a to je hrana. Uništavanje roda usled nevremena, grada, mrazeva ili suše, dovodi do toga da se hrana sve teže proizvodi i da je sve manje. U našoj zemlji, još uvek nije sve tako crno, ali svedoci smo da se u proteklih 10 godina i te kako klima promenila, pa smo imali kako sušne tako i vodoplavne godine. Onih normalnih i prosečnih bilo je između, tako da se opet držimo proseka.

Međutim, ovo vreme koje je neuobičajeno toplo i pre svega sušno za ovo doba godine, jasno pokazuje da se nešto dešava.

U sred jesenje setve, oranični slojevi su čak do 30 cm dubine, suvi „ kao barut“ tako da je nemoguće poorati i pripremiti zemljište za setvu, a da se ne digne ogroman oblak prašine usled suvog zemljišta. Koje će seme tu da nikne ukoliko ne padne ni kap kiše? Odakle mu vlaga za klijanje, kada će uopšte da izklija jer zima u pravom smislu te reči može da krene, preko noći.

Prelaznog perioda više nema, smenjuju se samo leto i zima i to možda u najekstremnijim pokazateljima. Ili temperature preko 40 ˚C ili zime sa ekstremnim mrazevima.

Prethodne zime su bile blage sa vrlo malo padavina, što snega što kiše, ali dve blage često nagoveste jednu oštru.

Dakle šta bi nam valjalo činiti?

Osnovno je da nam se promeni ekološka i klimatska svest i da se konačno uozbiljimo pa da pokušamo da spasemo šta se spasiti može. Dakle, prestati sa nekontrolisanom sečom šuma, jer 1 ha se poseče za nekoliko sati, ali tom hektaru treba 100 godina da ponovo poraste.

Sistemi za navodnjavanje su sada gotovo osnovna „oprema„ svakog ozbiljnijeg zasada dok je protivgradna mreža postala standardna.

Izbor odgovarajućih sorti koje su otpornije na sušu i ekstremne bioekloške uslove takođe moraju da budu standard u setvi i sadnji.

Imamo još nekoliko decenija do tih futurističkih fatalnih predviđanja. Iskreno, mislim da do toga svakako neće i ne može doći, ali loših godina sa ekstremnim temperaturnim oscilacijama, olujnim nevremenom, obilnim količinama padavina i ostalih nevolja, svakako će periodično biti, pa na vreme treba da se pripremimo.

 

Dipl.inž.polj. Goran Veljković