foto: Stevan Vasojević, Polje pšenice u Vojvodini.

Ponovilo se stanje koje nas je zadesilo prošle godine, duga, topla jesen, od kiše ni traga, ni glasa. Svedoci smo toga da nam je ove godine rod, koji je zasejan prošle jeseni bio itekako manji u odnosu na prosek. Šta je tu je, nastaviti se mora dalje, nadajući se boljoj sezoni, bez obzira na stanje, moramo razmišljati optimistično.

Na sve ove loše uslove, a da stvari budu još gore, u Srbiji se površine pod pšenicom smanjuju, a povećanje se ne planira. Loše će uticati na robne rezerve i zalihe hrane, prvenstveno kod nas a i u svetu. O tome smo pisali ovog meseca, gde smo napomenuli da na svetskom tržištu imamo nedostatak pšenice.

Kao i za svaku kulturu, za pšenicu postoje optimalni rokovi, koji su naravno usaglašeni sa uslovima naše klime. Ako se još nekoliko ovakvih sezona nastavi i nadoveže, optimalni rokovi će morati, opet obazirući se na vremenske uslove, da se menjaju.

Trenutno se dosta kasni sa setvom, a svaki dan izvan optimalnog roka, dovešće do smanjenja prinosa.Mnogobrojni su razlozi, između kojih su smanjenje vegetacije, usporeni rast korena, koji sa sobom povlači slabiju apsorpciju vode sa rastvorenim mineralnim materijama. Smanjiće se i bokorenje, list će biti slabije razvijen, fotosintetska aktivnost takođe.

Vidimo da itekako imamo mnoštvo razloga, koji će svi skupa, da bilo šta saberemo ili oduzmemo, dati loše rezultate.
Po koga će rezultati biti loši i kome će najviše oduzeti?
U svakoj priči najviše gubi onaj ko je na dnu piramide ili lestvice, nazovimo ga kako god. Obični poljoprivrednici, pošteni ljudi, domaćini, mala i srednja poljoprivredna gazdinstva koja nemaju na raspolaganju hiljade i hiljade hektara zemlje, koja bi u ovom slučaju količinom nadoknadila prinose, cenu i sumirala sve gubitke.
Optimalni rokovi su prošli, kiša koja je pala u pojedinim delovima naše zemlje, daće koliku toliku nadu poljoprivrednicima da ne odustanu od setve, mada će po svemu sudeći pšenica usporeno nicati.

Nakon toga joj ostaje dug vremenski period za rast i razvoj, a na kraju i formiranje prinosa.

Miloš Stojanović